Школски лист

— 168 —

на штету туђијех права. Сиако закидоњс овога права злочинство јс према божанским и природнпм законима. Творна снага, која је уложена у човјека, иде својијем властитијем путем, отвара нове путеве, ради оригинално. Ова разбуђује у нпма чуство поштовања, јер стојимо пред новијем актом створења. Па ко је тако дрзак, да суровом шаком разорава? —- „Изуј обуђу овђе, јер и ово је света земља!" Тако ради нагон, који је човјеку урођен. Пустимо га нека ради, па да би се шеницом и кукољ растао! Та ннје ли Спаситнљ забранио, тргати га! У овоме видимо и код њега онај свети зазор, о којему управо говорах. Поштовати природу и њезино радове и закоие, који нам морају бити свети не само у звијездама него и у нагонпма и у снагама човјековијем и вјеровати у ове законе окренљује и уздиже човјека. По Днстервегу наиисао: Симеон Кончар, равн. учитољ.

клко ће учитејб злдобитн од својих 7ченика љублв тт цркви и школи? Питање је ово у данашње време од веће важности, зато ћу колико могу мало опшнрније на то одговоритп, а и прилике данашње нружају ми средства. Шта је најтеже једном учитељу? Најтеже је једном учитељу бити онакав, какав треба да је учитељ срп. нар. школе, па или ие може или му се не да да буде учитељ делом и речма. Ко нема дара, ко нема вештине, ко нема практике, ко није снабдевен душевним природним васпитањем, ко не уме с дететом прилагодити свој дух, своје осећаје, ко не уме слаткоречивим поукама, строгим али и благим опоменама немирне умирити, незналице поучити, дотерати, срца им облагородити, тај наравно непрестано хуче и уздише, љути се и једи и на своју судбину. Не мили му се ни живити, а камо ли свој свети позив савесно вршити. По који у свом каосу, невештини рада, слабом успеху својих ученика осуђује учитељски позив, па га шта више као најгори или најнедостојнији мрзи. Овакав није достојан носити наслов „учитељ", па зато боље нека се и не лаћа онај тога позива, који не осећа вољу, одушевљења, и самопрегоревања за тај важни, свети али и пун одговорности тешки позив. Није то само тек да се сврши долња средња