Школски лист

— 16 —

мисле они, који држе да се са дететом рађа и зло, те да тому ншсо не може помоћи, већ да мора остати неваљало. Често чујемо, где старији људи говоре, да су нре неколшсо десетина година млађи старије иише поштовали и деца родитељима послушнија била. Узрогс је томе тај што су наши претци највећу бригу на то полагали н настојавали да им деца буду послушна, јер су .зиали да је послушност извор свпју других врлииа, па: Куд отац оком, а син кроком. А наша српска народна пословица вели : ПГто дикла, навнкла. Па тако је и са децом. На што се дете од малена навшсне^ са тим навшсама живи и умирс. А иаши дични претци су своје старије и врло пошговали. У великим и многобројним задружним породицама имао је прилшсе унук да види како његов отац свога оца а љоговог деду штује н у руку целива и тнме отац штујући свога оца, даје сину своме лепа и жива примера о ионгговању свију старијих. А што је најглавније наши прадедови били су побожни и ревносно су похађали цркву, а нико није од њнх легао пит устао из постеље нити од стола, а да се није Богу номолио. Ншсо није никакав тежи иосао отпочео, а да није на свемогућег Бога помислио, прекрстио се и божији благослов у помоћ призвао. Пред децом својом нису никад никакве погрдне и непристојне речи ни псовке изушћивали, нити се препирали, већ су у миру, слози н најлепшој љубави сви задругари међу собом живили, а своју децу су нуштали, да. се само са добрим и честитим друговима друже, а без родитељске дозволе и знања деца нису смела никуд отићи, ни од куће се удаљити, а особито на онакова места н у онаково друштво, где би се у срце њихове деце каково неваљалство укоренитн могло. Децу су радо шиљали у школу, јер су зналн, да ће у њој научити све оно, што ће им целог живота њиховог бити нужно и корнсно, да ће им се у школи ум расветлити и ерце облагородити лучом нросвете и науке. 0 школи и учитељима су родитељи пред децом својом увек само добру реч говорнли н на послушност своју децу упућивали, а никад нису пред децом учитеље омаловажавали нити икакве непристојне речи о њима изушћивали, јер знадоше, да то не би за децу њихову пробитачно било, када неби имали љубави и поштовања према својим наставницима, који их уче само оному, што им је потребно и корисно. Кад дете чује, да му се р')дитељи лепо и