Школски лист

— 21 —

Предмет ове свечане седнице бејаше, да се поменута освећена застава преда у својину певачкој дружини. Велеуважени и заслужни председник певачке дружине г. Константин Максимовнћ поздрављајући добродошлицом присутне госте, отвори седницу и позове зам. тајника г. ђорђа Коњовића, да прочита писмо госпође М. В. управљено на одбор певачке дружине у коме племенита дароватељка и неутешна мати изјављује, да дарује заставу певачкој дружини за спомен своје премиле кћери Сиде, и умољава дружину да примивши исту сећа се на дуго своје бивше ревностне, сада блаженоунокојене чланице Сиде. Писмо то у целости гласи : Велеславном Председништву србског певачког друштва у Сомбору. За спомен моје премиле и нигда не прежаљене кћери Сиде, бивше ревностне чланице србског певачког друштва сомборског, предајем на дар Славном србском нрвом (црквеном) друштву том Заставу украшену с једне стране иконом „Богојавленија", као празника, о коме је блаженоупокојена Сида последњи иут у храму Божијем и у црквено обштинској дворани духовне песме појала, и којега празника тропар „Во Јордање" она је у самом предсмртном заносу анђелским својим гласом са дивним изразом и одушевлењем у Славу Божију одпојала, — а са друге стране иконом Светога Николаја заштитника породице наше. Предавајући ову заставу учтиво умољавам Велеславно Председништво, да је изволи герепоменутом Сл. Певачком друштву, као дар од мене, неутешне матере Сидине предати, и молим да Славно србско певачко друштво сомборско овај дар, као дуготрајни спомен на своју негда врстну чланицу Сиду, благоохотно примити, и после црквенога благослова, при свечаностима својима употребљавати изволи, сећајући се на блаженоупокојену своју чланицу Сиду Вукићевићеву, која је са највећим жаром млађаног одушевљења свог дужности чланице тог велеуваженога друштва за живота својега одправљала и умилним својим гласом, како при духовним свечаностима, тако и нри беседама истога друштва саучествовала. У Сомбору, 3. Јануара 1895. Сидина неутешна мати: Меланчја ВукиКевиКка рођ. РакиКева. По прочитању писма, г. председник у кратко представи од стране одбора предходно учињене мере за примање заставе, и предложи да се племенитој дароватељци писмена захвалност на учињеноме дару изјави, уједно да се у њу стави и дубока туга певачке дружине, за својом никада незаборављеном чланицом Сидом. Предлог овај би једногласне са одушевлењем примљен.