Школски лист

као оспособљени учитељи и учитељице у србским школама нвван краљевине Угарске, дужности учитељске одирављати. Тако се завршила 1894/5. школска година у србској учитељској школи сомборској. В.

ПЕРСИДА ПИНТЕРОВИЋЕБЛ учитељица и управитељица в. женоке школе у Београду; нредседница Београдског Женског Друштва и т. д.

Брзојавна жица разнела је у све крајеие српства, куда год српска књига допире, тужну вест да је у суботу 3 јунија о. г. испустила своју племениту душу, добра православна хришћанка и ватрена српкиња Персида Иинтеровићева. Тужни глас о смрти њеној дубоко је гануо све пријатеље и љубитеље српске књиге и просвете. Вредна раденица на пољу књижевности и просвет® српске, Персида Пинтеровићева, није више међу живима, она се преселила у вечни и бољи живот. Покојница је рођена у нашим крајевима, у равном Срему, у варошици Руми год. 1845. Доба младости своје провела је у Вел. Бечкереку где је и потребна знања себи прибавила, па из превелике љубави према српству прешла је потоме у Србију где је по иредходно положеном испиту постављена била за учитељицу у граду Шапцу год. 1862. — Одмах друге године т. ј. 1864. постављена је за учитељицу оних родољубивих српкиња, које се спремају да буду учитељице подмладка народног. Године 1874. ишла је у Немачку, да се усаврши у педагошкој струци коју је јако обљубила, и после годину дана вратила се натраг у мило пребавалиште своје — у Србију, да и на даље, обогаћена са више знања и искуства, послужи роду своме. Све до смрти своје била је вредна раденица на књижевно-просветном пољу, али зато је и од свих слојева народа нашег уважена била. Београдско ЖенскО Друштво, кога, су чланице све најотменије госпође београдске, изабрало ју је за своју почасну чланицу и председницу; њу која сама себе никада није знала преузносити, којој никада лична слава не бејаше цељ, уздигла је на највиши ступањ славе, души јој урођена смерност. Красне душевне