Школски лист

— 83 —

тељској школи, које је дужности са ванредном вољом вршио све до своје смрти ; 1886/7. и 1887/8. школске године предавао је у истом заводу у првом разреду и мађарски језик. Године 1890. сомборска црквена скупштина изабрала га је за свога члана н за члана школског одбора, коме је кроз више година био и иеровођа. Напослетку године 18У1. био је изабран и за члана Епархијског Школоког Одбора у Новом Саду. Свој књижевни рад започео је 1876. год. са једним чланком у „биђо^скот СЛазшки" под насловом: „Против надри социализма у српској учитељској школи сомборској." Од то доба радио је он врло много, од којих ћемо радова овде неке главније набрајати : Мађарски Буквар за II. и III. разред народних школа по Бако-у (1878). Ову је књигу одобрио и Високославни Школски Савет а препоручидо ју је и кр. надзорништво бач-бодрошке жупаније за тчебник у основним народним школама. Мађарска Граматика за IV. разред народних школа (1879.) Настава за темељно учење мађарског језика на српски удесио са Костом Берићем (1882.) 0 свиленој буби. „Родољуб" (1882.) ВоИарство. (1889.) Гравенхартова Ђерзонка у „Пчели" (1886.) Ружа. Ово је једно од његових најлепших дела, које је наградила и „Матица Српска" (1.890.) Три године дана уређивао је илустровани часопис за народну привреду, поуку и забаву „Домаћи Жист", који је био препун разних корисних чланака; угушио је и њега, као и многе друге наше листове нехат чаталачке публике наше. Од лепе књижевности вредни су номена његови путописи и путничка писма: Пут од Љубљане до Трста. Трст и Мирамаре. Горица. Сва три у „Голубу" (1881). Путничка писма кроз Угарску, Крајнску, Истрију, Горњу Италију и Далмацију у „Јавору" (1881.) Кроз Фрушку Гору: опис свих седамнајест сремских манастира (1881.) Осим тога безброј других путописа и чланака разног садржаја у „Школском Листу", „Годољубу", „Бранику", „Јавору" н „Српском Гласнику", са којима је он стекао себи гласа и заузео одлично место у српско-народном учитељству. Ово је у најкраћим потезима животопис и рад врлог учитеља Стевана Коњовића. У најкраКим потезима велимо зато, што је још врло много и урадио и написао, што ми овде нисмо споменули. Одавши се дубоком студирању вртарства у свима гранама његовим, а тако исто и пчеларства, издао је он врло корисне књиге о вртарству и воћарству, које су од велике вредности како за наше