Школски лист

— 111

— У Доњој-Тузт (Боопа) на правослагшо-српској основпој школи установљено је једно ново учитељско место са платом од 600 Фор. слободним станом и огревом. Рок до 30. јунија о. г. по ст. кал. Молбенице слати на председника г. Јована В. ђукића. — У Мостару (у Херцеговини) траже се три учитеља и једна учитељица на православној српској основној школи. Плата је сваког учитеља 600 Фор. стан и огрев; а учитељичина 550 Фор. и такође стан и огрев. Тражи се од молитеља, да су оспособљени и да су већ дуже времена учитељевали. Рок до 8. августа о. г. Примећује се, да сви молитељи који траже учитељска места у Босни и Херцеговини, прикључе својим молбеницама сведочанство о свом политичком владању. НОВЕ КЊИГЕ Н ЛИСТОБИ. На приказ послани уредништву „Школекога Лисга". Двадесетиета годпшњпца од смрти аокојнога Николе ЧуаиКа тихо иомепута 31. јануара 1895. годиие. Београд штамчано у државној гитамиарији 1895. — Под овим насловом издата је књижица од одбора Чупићевс задужбине, који Је држао свој састанак 81. јануара о. г., да се на њему сети жарког родољуба српског покојног Н. Чуппћа. — Велики родољуб овај родпо се у Шапцу 1886. године, и по матери је унук славнога Стојана Чупића, с тога је и он себе Чупићем презивао, мада му ио оцу бејаше право презиме Куртовић. Чунић је у свима школама био изврстан ђак и по свршетку војне академије сгупио је у редове српеке војске, где је у дужностима вазда тачан а у кругу евојих пријатеља и познаника врло обљубљен и поштован био. Чупић је врло мало живио, али је зато ипак врло много урадчо, живео је 34 године а урадио је такова дела која ће док је Српства вечито трајати. Тешком бољетицом обрхван млади Србии овај испустио је племенити дух евој 81. јагауара 1870. у другоме делу света, далеко од миле му српске земље у Африци у Алгпру, у варошици Орану, камо је отишао исцелења здрављу своме хтотражити. Али пре него што се номрачио ведри ум његов, цре него што је престало куцати илеменито срце његово које је тако жарко љубило род свој и родну земљу своју Србију — наредио је племенити човек овај, да се сво имање његово после смрти му уиотребити има „на пздавање морилиих и научних дела и јер му бејаше начело, да је „и иросвета оштра нао бојни мач; и она мижв да иоги,ави Турке н освети Косово ." По извештају одбора Чупићеве задужбине дознајемо, да је до данас из његове задужбине пуштено у свет : 85 издања у 38,000 егземплара, у којима се налази 21 еамостално дело и у 14 годишњица 127 које реФерата, које научнпх расправа и чланака, што укупно чини 148 састава, међу којима 7 превода и 141 оригиналан спис. —■ Слава великом и неумрлом добротвору српске цросвете Николи Чупићу. Слава му ! — Гореречену књижицу примило .је уредништво ово, да ју потпуно у своме листу црештампа али пошто скромни обим лиета не допушта то, с тога смо у кратко споменули овде заслуге великога Николе Чупића. Ст. С. И—ћ. „Бранково Коло." Изашао је први број овога белестричног листа са изврстном садржпном. Лист овај излази у Ср. Карловцима свакога четвртка на целом табаку и цена мује на целу годину 4 Фор. авр. Уредник листа је књижевник српски г. Паја Марковић-АдамОв. 2 — Као једини лист ове врсте у нашим крајевима, ми га топло препоручујемо. Оротепће дјеци наше миле домовине Хрватске, Славоније и Далмације. Загреб, 1895.Накладом уредништва „Уа1го§'а8са." Тиском Ј.Краља. Трећа наклада.