Школски лист

— 184 —

Календарски део ове књиге посве је добро у}~еђен, само нам је ипак чудно, да се ни овај календар не могаше отрести старе календарске мане а та је, да не сме изостати у њему рубрика : „Стогодишњак гата о времену." Крајње је време да се ова посве непотребна, а са моралне стране, по народ наш и врло штетна „ситница" из календара наших избаци, пошто се тиме једино и онако велико сујеверје у народу нашем потхрањује, а цељ народне књиге држим, да је сујеверје искорењавати. Пошто је пак ова књига писана за нашу интелигентнију читалачку публику, то се претпоставља, да ће она сама оваке ствари иронично посматрати и за неозбиљне их држати. (Календар срп. манастирске штампарије, у овом погледу је посве добро учинио.) Врло је велика штета, што у календару нема статистике о нашем школству. Уредништво се због овога извињује тиме, што ннје могло на време добити тражене податке ради тачне обраде овога предмета. ГГотпуна статистика нашега школства, био би врло леп и занимљив предмет за све, који се интересују за српску школу у овим крајевима; тиме би се и вредност календара у многоме подигла а сама књига би своме плану досљедније и верније била изведена. У осталом што није сада учпњено, надамо се да ће у будуће бити. Сами пак пнтелектуални део календара вредан је сваке похвале и потпуно задовољава надање читаочево. Да споменемо само неколико важниЈих и већих чланака као: „0 надзору народних школа, од М. Стојшића"; „Некоје мисли о старом и новом васпитању, од Б. Борђошког"; „Учитељ у борби против дечијих мана и непристојности, од Д. Стојшића"; „Нови метод или писочитање у Срба, од Ј. .1. Кнежевића"; „Верозаконске дужности српског учитеља"; „Где је сметн.а образовању осећања или чувствовања, од Ј. Ј. Кнежевића"; ови и остали лепо и посве разумљиво написани чланци који се односе на школу са њене сваке сгране, врло су лепа и пријатна лектира пе само за учитеље, него и за све пријатеље школе, који желе да са њоме у ближе познанство дођу, што би једном већ и највећа потреба била, пошто је код нас занемареност од стране народа ирема васпитању младежи и на посе према школи у највећем степену. — Па овај део календара имали би приметити само то, да би уредништво врло добро учинило, када би у њега ставило и .коју слику из самог унутарњег школиног живота, као што је томе сличан — у истоме календару налазећи се чланак: „Прото Никола Беговић као учитељ, од Н. Шумоње".