Школски лист

— 147 —

„Игроказ за младеж" „Тагодњак". „Сто мадих приповедака за ммадеж од Хр. Шмидта." „Писмовник" ; „Бечке педагошке слике". „Устав пучке школе у Троједној краљевини", „Кратка повјест књижевности хрватске", „Кратка стилистика за грађанске и више девојачке школе" и т. д. Иван Филиповић особито се одликовао као пријатељ слоге између Хрвата и Србаља. Србско учено друштво именовало га је за својега члана. Уз то је он био члан Матице Хрватске и Србске. Године 1874. кад је изишао ирви државни школски закон, којим је урсђена народна настава, именован је био Филиповић за кр. школског надзорника у жупанији загребачкој, где је неуморно делао до 1889. када је постављен у заслужено стање мнра. Приликом 4-5. прославе неуморног учитељског рада Филиповићевог, хрнатско учитељство скупило је међу собом 1000 Фор. као основу закладе Ивана ФилиповиКа за награђивање народннх учитеља и писаца, који пишу народним духом. Толики огромни рад, а особито губитци, који су постигли Ивана Филиповића смрћу одраола сина и две ћерке његове, а пре годину дана и губитак верне сапутнице његове Ивке , савладају и оборе наиослетку овог остарелог раденика. на пољу школства. Прошлога лета употребљавао је морске купке, шетао се редовно саи или са којим од својих пријатеља и био разтоворан. У недељу 27. октобра за обедом разговарао се са сином и снахом својом, и међу осталим рекао, да ће ићи у среду- у ново позориште, иа позвао је и снаху своју да иде с њиме. После тога упути се свом једном пријатељу, да пође на обичну шетњу; вративши се из шетње легне спавати. Сутра дан устане здрав и разговараше се са својима пријазно, али при умивању испадне му из руке чаша, и њему се смучи. Син и снаха прихвате га; но он им рече „Ништа, ништа, проћи ће." Док га доведоше до постеље н сместише у њу, ухвати га несвестица, удар га згоди и у 17г сата после подне издахну мирно и без болова. Покојник је достојно ожаљен од хрватског педагошког књижевног збора. Слика његова у зборници тога збора обавијена је црном колреном, а на кубету учитељскога дома истакнута је одмах црна застава. Сину покојниковом г. Ивану Филиповићу грунтовничару града Загреба изјавио је исти збор сажалницу, и разаслао је посмртницу друштвима учмтељским у земљи и ван ње. На одар покојников у Мирогоју поставио је педагогијски књижевни збор