Школски лист

— 14 —

часним г. ђаконом Г. Павковићем. По свршеној св. литургпји и но освећењу у част светитеља предложеног кољива, уз звонење звопа кренула се литија у здање средсредне гл. мушке школе, где је у главној дворапи обављено с-вечано змало оевећење воде. После осве+>ења држао је значају дана сходан говор, учитељ средсредне мушке школе овдашње Ст. С. Илкић. После говора и но отнојаном једном стиху из светосавске несме, врло је лено и дирљиво красословио песму : „Немањићу ев. Сави, од нон Луке Поновића", ученик IV. разреда овдашње основне школе Стеван ђурђевић, родом из будимске дијецезе Пошто свештенство и остали присутни послужени бише кољивом и иошто освећење воде завршено би отпусгом, литија ее уз нојање св. еавског тропара вратила натраг у цркву и тиме црквено-школека свечаност би завршена. * Истога дана у вече одржана је ејајна беседа у просторијама гостионице код „Ловачког рога", коју приредише ученици и ученице овдашњих учитељских школа у корист својих сиромашних саученика и саученица, под хоровођством свог вредног наставника харм. појања и невања г. Драгутина Блажека. Одабрани програм изведен је најпрецизније на највеће задовољство ирисутне публике. — Са жалошћу приме/гити имамо, да је грађансгво врло слаб одзив показало према овој лепој и племените цељи забави. Све песме које су биле у мешовитом, или засебно у мушком и жеиском збору певане очаравале су публику колико по својим лепим композицијама, толико исто и по врло вештом и пажљивом извађању, што свакако служи па дику и понос одушевљеним певачицама и невачима и на особиту част заузимљивог им хоровође. Од свих у мешовитом збору отневаних несама, споменути морамо као најлепшу „Царју небесни" од Р. Толипгера, којом је започета била беседа. Особито се истаћи има двопев „Волан цвет" од ЈБ. Г. Грујића, који су гђце Д. Станивуковића (соиран) и 3. Драгојева (алт) на највеће уживање целе публике уметничком вештином отпевале. Исти је комад на онште и бурно захтевање публике поновљен и потомеје уз опште аплаудирање изазван био сам композитор исте несме г. ЈБ. Грујић мернички званичник, Србин, родом из Старог Арада. Мушки осмопев „Србине" од X. Дубека, кога су певала г. г. К. Златанов, Ж. Анђелић, П. Томић. С. Јовановић, С. Томић, Д. ■ Каленић, С. Радојчић и Н. Стојадиновић, а тако исто и женски шестоиев „Путничка вечерња песма" од А. Кулау, кога су певале г. г. 3. Протића, Д. Станивуковића, К. ђорђевића, 3. Драгојева, 3. Кронића и Ј. Петровића, отневани су врло складно и одушевљено. Гђце Ј. Дурсина и И. Малешевића које су уз пратњу на гласовиру гђце Ј. Петровићеве, на виолинама свирале „Дивертисму" Л. Фоше-а, а тако исто и гђце 0. Дурсина и ЈБ. Морарева које у четири руке на гласовиру одсвираше Кеттереров „Бутн ан трејн", својим прецизним свирањем задовољише потпуно публику и показаше своју вештину и школованост у музичкој вештини, која је постигнута код њих једино великом љубављу према овој лепој и племенитој уметности. Гђца К. ђурића декламовала је несму Ст. Бешевића „Пјесник", потпуно добро. Пријатна новина за нашу публику бејаше у програм стављено певање српских народних песама уз гусле. Господин Константин Златанов припр, II. године, окружен лепим венцем млађаних приправница и ириправника српскога учитељства, својим врло лепим и звонким гласом певајући уз српске гусле лепе нам одломке из народних несама, иружио је родољубивој срнској публици врло пријатну забаву и побуђивао је у срцима слушалаца одушевљена српска осећања.