Школски лист

— 124 —

лакгаа питања. Ту се можс вндсти тсолпко је учитсљ успехом дотерао, ту се може огледати рад учитсљеп и онда се може рећи да је учитељ постигао успсх. Где у школи тога нема што сам овде паспомснуо, знак је да учитељ не зна за ред, а ако је у школи неред, знај да тај ннје „ирло добар" учитељ. Деца у „врло добра" учитеља знају ред, пазе и на његов мнг, разумеју му и покрете, те чим он устане и почне се крстнти, сва ће деца устати и у глас за њим се прекрстити и очптати молитпу пре или после учења. За тим настаје прави ред а то је тишина, која влада дотле док учитељ не прозове ког ученнка или док сам учитељ не почне предавати (говорнти) деци о предмету за који се добро снремио. Да се увек за свако предавањо учитељ мора добро спремити, о том не треба да доказујем, јер ако човек и много зна, ипак не може баш тачно све знати у свако доба, јер ако не понавља оно што је већ једном научио, ако се не труди да заборављено надокнади — не може слободно и без мане с децом говорнти, јер су деца наивна, па запиткују з\ свашта, па често и така питања ставе учитељу, да се човек чудити мора, те ако се учитељ збуни, заћути, не одговори или не растумачи, ето му срамоте, — деца одмах кажу: е гле, не зна ни учитељ! А они су у том уверењу, да ако ни учитељ не зна одговорнти на оно што га они запиткују, да ко зна? По томе дакле безусловно: учитељ мора бити сталан, одважан н спрсман да сваком ђачету иа питања лепо, јасно и разумљиво одговори, да даде поуку, кратак опис, шаљиву причу итд. једном речи као што немац Сајлер каже: „с дететом се мораш подетити, ако хоћеш да те разуму." — Спреман и одважан учитељ увек ће наћи згоду и прилику, кад ће деци што лепо и поучно причати или разјашњавати. — 11а и кад хоће учитељ да покара, знаће „врло добар" учитељ у своје време, не у љутини, него умерено, дирљиво и поучно посаветовати, покарати и речима натерати на плач; онда знај да су речи од велике користи, и да ће га иодстаћи да се поправи. Кад караш дете које је погрешило, скривило, какву штету учинило, које се иотукло, пушило, псовало, немој му много говорити вичућн и протећи му којекаквим плашљивим предметима, а особито да и делом можда учиниш, јер то ти нсће од велике користи бити. Многа су несташна деца од мучења и плашења још гора постала. Кад га иоучаваш, говори му достојанствено, о болом у души, као да и ти осећаш ту срамоту коју је дотични