Школски лист

— 142 —

Р А 3 Н 0. Вереп.е. На сами празник оветлог Преображења т. г. обакљено је на Цетињу, престоном граду Црне Горе, верење кћери кнеза Николе I., кнегињице Јелене са престонасљедником Италије Виктором Емануилом. Прослава. Архимандрит Иларијон С. Весић бивши ректор иризренске православне српске богословеко-учитељске школе, а сада унравитељ српске гимназије у Скопљу, прославио је на св. Илију о. г двадесетпетогодишњицу своје свештеничке службе. Прос-лава је одржана у Крушевну. Јубилар је одликован том ириликом орденом св. Саве III. степена. Умировљење. Велезаслужни директор и проФесор карловачке орпске велике гимназије г. Стеван Лазић, који је провео више од четрдесет година као ироФеоор, а преко двадесет као директор исте гимназије, ступио је у мир почетком ове шк. године. На љегово место у привременом својсгву иостављен је за директора проФееор г. Василије Вујић. Сиоменнк Ђури ЈакњиКу. На св. Илију о. г. у Београду на Калимегдану откривен је споменик српском песнику ђури Јакшићу. Бисту Јакшићеву израдио је чувени срнски вајар Петар Убавкић. Нова црква у Кијеву. У првобитној престоницп и тако рећи матери данашње Русије, знаменитоме Кијеву, подигнута је нова, по своме значењу јединствена, а по изради епохална црква Иста је посвећена св. Владимиру књазу руском, који је православпу веру увео и распространио у Русији; замисао да се ова црква еагради припада још нокојном митрополиту Филарету, који је исту замисао предложио цару Николају I. и исти ју је одобрио 1852. године. Пројект који је за ту цркву тада сачињен у многоме је касније измењиван. Ове године је иста црква коначно довршена, и 20. августа у приеуству самог цара и царице најторжанственије троносана. Зидана је на Форму крста и целим својим видом приказује базилику византијску. Споља је обојадисана светлом чоколад бојом, а унутарње уређење и израда удешена је према начину, који је владао у храмовима у оно доба када су под св. књазом владимиром Руеи примили православље. Олтар је одељен од цркве само ниском преградом од бела мрамора, те је тако унутрашњост његова откривена свакоме. Пројект за унутарње уређење цркве израдио је бивши нроФесор Петроградског а сада Кијевског универзитета А. В. Прахов, који је у опште. руководио цео рад око унутарњег уређења Живопис је неисказано диван, а рађен је од најзнаменитијих руских живописаца, у стплу старо-византијском. Особито се истичу иконе које је радио В. М. Васнецов, међу којима су најглавније Икона Богоматере с божанским младенцем у наручјама, где лети на облацима; Исус Христос установљава тајну евхаристије ; Предверије раја; Страшни суд (импровизација иконе, која је ноказапа св. књазу Владимиру); крштење св. Владимира; крштење Руса, и друге. — Целокупни трошак на овај храм у сравнењу са Исикијевским собором у Петрограду и храмом Христа Спаса у Москви износ.и врло мало, 900,000 рубаља, али као што ппшу ипак их ова црква нревазилази по лепоти свога стила и сврси ради које је подигнута.