Школски лист

- 170 —

стан, храпу, одело и наетаву, а имућни родитељи нлаћају 600 динара на годину. Унравитељ завода је г. Коста 1). Николић нроФесор. Ручни рпд у мушкој школн. Друштво за увођење ручног рада у мушким основним школама у Краљевини Србији отвара новембра месеца текуће године у Београду на Дунавском крају радионицу, у којој ће радити ученици III. IV. и V. разреда основне школе. Часови из ручног рада држаће се до 12 часова пре цодне тако, да ће сваки разред имати по 3 часа недељно. Исто удружење намерава да приреди курс за учитеље из Београда и околине, што ће зависити од одзива учитеља. Скуаштина учитеља у Немачкој, држана је ове године 20. септембра у Љшисци. Градски већник др. Шмид, који је држао поздравни говор, истакао је, да је Саксонска била прва немачка држава, која је завела обавезну продужну школу, а град Липиска је опет у томе предњачио, јер Је за своје школе исте врсте учинио много више, пего што и сам државни закон захтева. По статистичким законима на истој скупштини саопштених, била је заведена обавезна иродужна настава у девет пемачких држава. По врстама продужних школа у Немачкој су обртне продужне школе најбоље и најнапредније, економске и трговачке су средње руке, а најслабије су женске продужне школе. Учитељи ма свеучи.шшту. У Прагу су отворени течајеви за учитеље на тамошњем свеучилишту, и то за изучавање математике, Физике и хемије. Предаје се два часа седмично. Семестралва је такса 5 Форината. Ове — као прве године —■ уписало се на такове течаје преко сто учитеља народних школа.

Р I 3 Н 0. Постчвљење. За патријаршеског мандатара обудовљене будимске дијецезе, иостављен је високопречаспи госиодин протосинђел Лукијан Богдановић. Скоменик Ивану Фи.пшовиИу. Наша браћа Хрвати, иокрепули су мисао, да се покојном Ивану Филиповђћу од добровољних прилога подигне достојан споменик. — Проглас издан у томе смислу доносимо у целини у овом броју нашега листа, екрећући нањ пажњу учитељства нашег. Илбор Митроаолита. Свети Синод велике цркве цариградске, каноничким гласањем изабрао је 9. октобра т. г. између тројице кандидата, на упражњену катедру обудовљенне мигронолије сарајевске, Њег. Високопреосвештенство госиодина Икколоја (Мандића,) досадањег митрополита зворничкотузланског. Стогпдншњица Јована ГавриловиКа. Ради прослављења стогодишњице рођења великог добротвора учитељског блажено почившег Јована Гавриловића, држао је Главни Одбор У'читељског Удружења у Београду спечану седннцу у основпој школи код Саборне цркве, дана 24. новембра, на дан св вел. мученице Екатарине у 10 7 2 часова пре нодне. — Као трајна успомена на ову стогодишњицу решено, је да се у Београду оснује школски музеј. Поплаве. Усљед великих киша, у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Старој Србији и Македонији, силне су се воде разлиле и понлавиле силне просторе, починивши велику штету и огромну несрећу онамошњем на-