Школски лист

— 174 —

дићи забавишта, уточишта, летња сиротишта и т. д. за децу од 8—6 година. Земаљока влада, а и политичне онштине установљавају такове заводе, а дозвољено је и црквеним општинама, да вероисиоведна мало-дечија забавишта подижу. Према томе и неколико срнских црквених онштина подигоше у својој средини и о своме трошку мало-дечија забавишта у којима ће се деца забављати на српском језику. Но подизањем срп. вероисповедних забавишта још није отклоњена сва опасност, а која се у главноме састоји у каквоћи васпитнога градива. Шта вреди, ако је забавиља душом и срцем Српкиња, ако се у забавишту искључиво српски говори. Када се у васпитном градиву огледа дух другога којега народа. Ако нису дечије молитвице приче, с.каске, несмице по садржини и и мелодији, игре, песмице за декламовање, пџсловна занимања и т. д. српска : то неће ни она деца бити Срби, којима још у раном детињству омиле стране (не у српском духу састављене) песмице, игре, приче и т. д. Јер као што су „народне несме", „јуначке игре", „села и прела" саставни део народна обележја одраслих Срба, тако су дечије игре, песмице, дечије приповетке, загонетке и разне друге забаве народно обележје Српчади. Мађарче радо слуша приче на изуст, учи песмицу краснословку о витештву хусара, а у Српчета се пак зажаре обрашчићи и засветле очи, када чује о старим јунацима поборницима крста часна и слободе златне Што је занимљиво као игра за дете једне народности, често пута је несносно и одвратно за дете друге народности... али шта све није кадро, да учини систематско васпитање ! У нашим срп. вероисп. забавиштима указује се све то жалосније, стање услед оскудице у срнском васиитном градиву. Велика је невоља, што нам се за сада забавиље искључиво васнитају у државним (мађарским) забавилиштима, но још веће је зло што наше — мађарски васпитане — срнске забавиље немају готово никаква избора у погледу згодних срнских дечијих игара, прича и песмица, које би се могле употребити при очигледној наставв, које би се певале п декламовале и никако немају српску грађу за пословно занимање, као што је грађење разних облика (ствари) од артије, сувога лишћа, кукурузовине, љуштике, чутака, од разних љусака и кора, конаца и т. д. Да би се овој невољп доскочило, потписани обраћа се молбом на св9 родољубе, да га, у интересу очувања млађанога нам нараштаја, нотномогиу, како би скунио, те на јавност изнети могао (отштампао): српске народне дечије молитвице, игре, песмице (за декламовање и невање), нриче, приноветке, скаске, загонетке и нословна занимања. Уједно се родољубиви скупљачи умољавају, да тачно обележе: 1.) Своје име и презиме и место (округ, државу), где су скупили послате умотворине. 2.) Име (наслов) игре, несме и т. д. 3.) Колико деце учествује и како се обавља дотична игра (да ли у колу, седећи или стојећи), пословни рад и т. д. Именовање номоћних срестава (градива) и тумачење израза (нровинцијалних).