Школски лист

— 180 —

око 200 Фор. поред тога, што на исту цел пада о беседама до 150 Фор. За овдашње прилнке ово су велике своте. Према својим колегама био је увек добар друг. Знају то не само његове најближе колеге са завода, на ком је он служио, него и учитељи народних школа у месту и у околици, и то без разлико Срби и Хрвати. Свима је он био искрен друг, само ако су били честити и ваљани. И са свештенством одржавао је најлепшу слогу и пријатељство. И усред тога рада затече га смрт, изненадна, нагла. Као што јунак пада на бојноме пољу посред боја с оружјем у руци, тако је и наш покојник пао на просветном пољу посред боја с оружјем у руци, тако је и наш покојник пао на просветном пољу посред школскога рада с књпгом у руци. II ако је већ два месеца поболевао, није у ревности и тачности својој хтео пропустити ни једнога школскога часа. Онако болан предавао је у школи по 22 часа недељно и обављао све управитељске послове. 11а и на сам дан катастроФе био је у школи већ у 8 сати из јутра и одржао сва три прва часа. Тужио се до душе, да му није добро, другови су му саветовали, да иде кући и да ће га они у школи замењивати, али он о томе не хтеде ни чути. Али за време одмора у 11 сати, свлада га у зборници бол тако, да се срушио на зеиљу од слабости. Сад је, јадник, и сам видео, да му је крај, јер је својим друговима прошаптао: Дшз! бшв!'" Једва је пренесен кући, а након 86 сати не беше га више у животу. Не беше му суђено, да види овај завод уређен потпуно са четири разреда, са свима учитељским снагама и у свему онако, како је он желио. Не беше му суђено ни то, да дочека онај час, када ће први ученици ове школе поћи у народ као учитељи и делати у народу онако, како је он желио. Свему је томе смрт стала на пут. — 80. новембра (12. децембра) о. г. сахрањен је уз дубоку тугу својих колега, својих ученика и уз велико саучепгће целокупнога овдашњега грађанства без разлике вере и народности, а то најбоље сведочи, како је за кратко време борављења свога овде у Пакрацу умео свуда стећи искрених поштовалаца. Оставио је иза себе удовицу са шестеро неопскрбљене деце. Н>ега више нема. Али ученици његови, а и сви млади учитељи Србљи, нека задрже у срцима својима успомену о њему и нека се угледају у ревност, марљивост, тачност и савесност његову. Нека помисле на то, како је он био однегован и васпитан у школама крајишким, немачким, које нису имале кад да негују дух православни и српски, а он је ипак целога века свога радио у духу православном и српском. Тај његов пример нека и нама увек лебди пред очима. Онда ће и он вечно живети међу нама. Покој му души, а лака му црна земљица! Пакрац, 18У6. Н. Ш.