Школски лист

— 2 —

свети задатак, па и врше га, а вршили би га ваљда још и боље, да смо и ми сви друкчији, него што смо. Вршиди би га ваљда још боље, да је у нас више слоге, више међусобне љубави, а мање раздора, неслоге и партајске страсти. Но даће ваљда Бог и срећа јуначка, те ћемо и у том погледу ваљда кадгод бољи бити ! Ја сноменух мало пре Факторе, који су позвани, да промнчу напредак и шнре просвету у народу нашем. Сви су ти Фактори важни, сви су снажни у шпрењу просвете, но најважнији и као да најснажнијн Фактор јесте школа. Поље на комо овај Фактор свој задатак вршп, то је свеж ум и младо срде дечије, а то поље као да је најзгодније и најплодније, јер што се на осетљивом зелљишту свежег ума и младог срца дечијег посеје, то ће пустити корена, то ће донети плода! Задатак је школин, да ум дечијн обогати науком, која му је за живот нужна, а срце да му оплемени врлинама, које ће га као човека у животу крунисати. II ако школа врши тај задатак онако, како ваља, то она тада испуњава савесно дужност своју према народу своме, подижући и дајући му врсне и ваљане чланове. Настава дакле и васпитање то је језгро задатка школинога, те ако је то језгро здраво, здрав ће пам бити и народ наш. „На млађима свет остаје" вели позната народна, а какви ће бпти млађи, то завнси највише од школе нам народне. Школа је дакле расадница, која треба да нам спреми и однегује ваљане чланове народу. Па како треба школа да врши тај свој задатак ? Ево како! Кроз школе наше треба да провејава дух вере наше православне. Тај дух окрепиће децу нашу, тај дух очеличиће их, те ће у животу своме љубећи веру своју — љубити и све оно, што је свето и племенито нашем народу. Задатак је школи народној, да деци нашој покаже пут у цркву, да им тај тако омили, да с њега не сиђу док их траје. Љубав према вери својој треба да иде руку под руку са љубављу према народу своме. II овој врлини треба да нас школа научи ! Светлим примерима из историје наше, из те богате ризнице и добра и патње народа нашега, треба школа да усађује у деци љубав к народу нашем. Тим и таквим примерима треба да их учи, да познају прошлост народа нашега, те да се на њој поуче и да из ње поцрпе поуке за свој потоњи живот. Историјом књижевности наше, тим извором и носиоцем родољубља и ионоса народног, треба школа да децу приљуби књизи нашој, књизи народној, да им каже, да је само у њој —- у књизи