Школски лист

- 54 —

стодицу грчког императора и патријарха, јер Цариград у то врнјеме бјеше под Латинима. У Никеји послије дугог колебања од стране цара Теодора Ласкариса и патриЈарха Германа најпослије изради те обојица признаду 1219. године самосталност српске цркве а патријарх Герман постави Саву за првог српског архиепископа и даде му грамату, „да област имат по мојему образу" т. ј. као грчки патријарх, „над всјем гради же и земљами, над митрополити же и д1акони по правилам божественим." Међутијем је легат папе Хонорија још прије тога 1217. вјенчао Стевана круном краљевском и њега и његову жену, која бјеше унука великога дужда млетачког Хенрика Дандула освајача Цариграда с крсташима 1204. Узрок, што је папа крунисао Стевана лежи у томе што у оно вријеме нико није могао бити признат краљем ако му папа није послао круну и римски цар т. ј. њемачки нризнао. Још је Немању по свједоџби Ганкеа признао Фридрих Барбароса за краља, кад се с њим у Нишу сасгао, но то бјеше само признање од римскога ћесара и то признање лично. Потпуно признање доби тек Стеван и то ушљед женидбе, јер млетачки двор бјеше тада у присном пријатељству са двором папинским ради услуга првога пошљедњем у крсташким ратовима. Вративши се Сава из Никеје као архиепископ српски сврне у Свету Гору, изабере неколико својих најбољих ученика и дође у Србију. Поставивши архиепископску столицу у манастиру Жичи у Морави гледаше свим силама, да очисти од сваке друге примјесе православље и да га утврди у српском народу. Тога ради подијели сву Србију у 10 епархија и сједишта им. намјести у Зети, у Захумљу, у Дабру, у Моравици, у Гашкој, у Тоилици, у Будимљу у Хвостну, у Призрену и у Липљану а за епископе постави своје најбоље ученике. За тијем разашље протопопе у народ, да по закону благослове бракове, који су настали ушљед разних вјера и изда налог својим подручним епископима и свему свештенству, да од свију страна прикупљају народ а особито омладину народну и да је приучавају књизи и обучавају у духу светог православља. Сам лично улажаше у народ, пролажаше у накрст сву земљу српску поучаваше, миловаше, караше, настављаше. Зареди од мјеста до мјеста, уреди службу Божју, да се чини по обрасцу цркве цариградске, нареди св. тајне- да се врше по обредима цркве иравославне, одреди како постови, да се држе, какве молитве, да се читају према прописима саборским и цркве васељенске. II запоја тада црква Србинова као нигда дотле и запјева мајка Србинова и закликта чедо Србиново и зарадова се и велико и мало, старо и младо и сав народ и земља српска заплива у миљу и диже хвалу небесноме Оцу и Богу великоме, који посијети виноград свој, погледа на Србе и подиже из њихове средине света човјека, да их научи књизи и образовању, истини и правди, љубави и истинитом Богопознању. А свети архипастир, да би још боље утврдио љубав