Школски лист
— 98 —
великобританока, Успех недељних школа не само да је задовољавао, него је шта више превазилазио свако очекивање. У цели да васпитаници недељних школа, снабдевени буду с довољним бројем духовних књига, установљено би године 1808. тако звано „библијско друштво". Успеси недељних школа били су огромни, особито после установљења горепоменутог друштва у Лондону, тако, да је већ у половини овога столећз број недељних школа износио 25,000, а посетиоци њихови сачињавали су 10 део целокупног становништва Велике Британије. Усљед тога, што су у недељним школама деловали световни људи, прегише и пастори на живљи рад, јер увидеше велику ва;к ност недељних школа. У то доба почеше се оснивати разни комитети, друштва, књиге и брошире којима је била цел да унапређују недељне школе, шта више установише се многобројне библиогеке, које су специјално одређене биле на услугу недељних школа. Из Енглеске пренесоше недељне шгсоле у Сједињене СевероАмеричке државе. Прва школа ове врсте основана је у Америци 1786. године; а установио ју је методистички епископ Хасбири. У америчким недељним школама, већином раде светски људи. Установа недељних школа има врло велику важност у Америци с религијозног гледишта. Као што је познато тамо је врло лако наћи много људи, који не припадају ни једној вери, па баш те недељне школе највише доприносе, да од неверних људи постају ваљани синови вере. Недељне школе појавиле су се много касније и у Француској; влада је тек 1815. године притекла у помоћ пастору Мартону у Бордо-у, који је молио за потпору, да се њиме у истом месту установљена недељна школа, не затвори. Тек носле десет година, када се сви уверише о користи школа ове врпте, установљен би засебан комитет за ширење њихово, али је исти на брзо укинут. У осталом та околност није много утицала на ширење недељних школа, јер се број њихов непрестано умножавао. Све ове школе стоје у рукама свештенства. У НемачкоЈ и Скандинавији највећу аажњу полажу на недељне школе методисте и баптисте. У Холандији и Белгији полажу врло велику важност на њих, а у Француској Швајцарској такође, У првом добу свога развитка недељне школе биле су у у првом реду установљене за сиромашну децу, али се касније тај карактер њихов све више почео губити, јер се дознало, да се у