Школски лист

— 126 —

смртп доходак употребити у корис-т и сврху мировине учитеља на сриској народној вероисиоведној основној школи у Митровици. Према том дужна је српска иравославна црквено-школска општина носле моје смрти основати посебну закладу под именом: „Мировински фонд Косте и Насте В.уковац" и са овим дарованим иметком засебпо руковати поред већ постојећег школског Фонда. 3. Ја ћира пл. Милекпћ као председник српске иравославпе црквеношколске онштине у Митровици прихваћам ионуду под 1 и 2 овог одговора са тамо истакнутим увјетима и иалозима. 4. Обе уговарајуће странке а нарочито ја Наста Ћ.уковац дозвољујем, да српска православна црквено-школска општина у Митровици са дарованим горњим иметком и створеном закладом по свом најбољем знаљу располагати може, под јединим условом, ако би срнска народна вероисповедна. основна школа у Митровици свој вероисиоведни и народни значај изгубила, нарочито ако би у онћу пучку школу преобраћена била, те ја ћира пл. Милекић прихваћам и овај налог. У Митровици, 17/29. септембра 1894. Наста Ћуковац с. р. ћира пл. МилекиЂ с. р. председник црквене општине. Влада МарковиЂ с. р. учитељ, као сведок. Веселин Гаји*. Овај даровни уговор је већ и грунтовно на срнску православну црквено-школску општину митровачку преведен.

НЕКРОЛОГ. ј Барон МилОШ Баји+ј. унук другог ослободитеља Србије Кнеза Милоша Обреновића, — који је на зидаље новога здања српске велике гимназије новосадске недавно стохиљада Форинти даровао и тиме ступио у ред великих и неумрлих добротвора народне просвете, — преселио се у вечност 81. Јулија о. г. у Аусеу у 75. години свога живота, а свечано је сарањен па своме добру у Варадији близо Вршца 7. августа ове године. На опелу, овог добротвора народног које је држапо пред надгробном црквицом чинодјејствовао Је високопрвосвештени господин Гаврил Змејановић епискои вршачки са многим свештеницима уз појање певачких друштава вршачког и темишварског. Надгробне говоре држали су г. г. Антоније Хаџић председник матице српске и Милан А Јовановић проФесор који се у пме новосадске срнске гимназије са захвалношћу с великим иокојником опростио, Како се из мађарских листова дознаје покојник је и у свом последњем завештању сетио се своје цркве и свога народа п оставио је пештанској српској црквеној оиштини на просветне цјели једну своју палату у Пешти. Од колегије проФесорске српске велике гимназије Новосадске, добплп смо ову посмртну објаву: