Школски лист

просвећују, да утврђују међу њима свету веру Христа-искупитеља, да заступају и бране православље. Иа и после тужног Косова у најтежим приликама, у најцрњим данима чуваше паћенички род српски аманет свога светитеља Саве, шта више Срби се сећаше аманета Немањића и онда, када се преселише у Угарску, па прегоше, да помоћу просвете пораде око одржања свога новога, а ослобођења старога завичаја. Наследник Арсенија Чарнојевића, Исаија ђаковић поче дизати на све стране обичне и научне школе, и штампарије, Мојсије Петровић удари темеља у Београду великој словенској школи; наследник му пак Вићентије Јовановић основа у Карловцима „велику школу"; — а за време краљице Угарске Марије Терезије почеше први управитељи школски, који се у Бечу учаху методу и држању школе, по Бачкој и Барањи, Срему и Славонији, и Банату народне школе српске уређивати и младеж за учитељско звање приправљати. Аврам Мразовић из Сомбора, управитељ сриских народних школа у Бачкој и Барањи; Стеван Вујановски из Брђана, оснивалац српских школа у Срему и Славонији; Теодор Јанковић Миријевски, управитељ српских школа у Банату, беху препородитељи српске школе при крају прошлога века. — Те школе одржаше у народу свест народну, предања и успомене на сјајну прошлост, ширише знање и просвету, те њима имамо да захвалимо данас, што Срба није нестало са лица земље ни у тим тешким и мучним данима. Али и великих жртава стајале су свагда српски народ те његове школе, па ипак Србин не сустаде; када изгледаше, е ће Србин изгубити те своје школе, јављаху се свагда људи родољубиви, људи великога погледа у живот народни, који испуњаваху аманет светитеља српског, који одржаваху живот старих школа, који положише темељ новим школама, те тако ширише стару љубав за основе српске народне нам свести, за српске народне школе. И заиста, на овоме свету нема народа, који би саразмерно више имао народних добротвора, и само богати и просвећени народ енглески, без помоћи државе одржава живот својим школама, те тако показује ону љубав према народној школи и просвети, којом дишу српски синови. Књига народних добротвора златним словима је исписана именима великих синова и кћери српскога народа. Српски народ са усхићењем сећаће се свагда дичних имена великих добротвора народних: митрополита ђорђа Николајевића, Марка Добројевића, Ми-