Школски лист

- 98 —

дисања неколико десетина дечјнх плућа, намножио и настанио у. вашој учионици, па <-а сваким новим удисајем улази у вас и ваше :1)ачиће, те штетним својим утицајем, изазива оне горе изложене немиле поремећаје. 0, колико је зла и покора учинио у школи овај зао дух м ова угљена киселина! А, пустите децу на одморак, реците јој да сва изађу у днориште, па заповедите да се широм отворе прозори и врата те да се учионица добро проветри, и из ље ће побећи онај зао дух. I Децу у дворишту упутите да се проиграју и истрче, те да усисају у себе гато више чиста ваздуха с-а доста кисеоника, па ћете видети како ' ће се повратити и код вас и код деце и добро расположење., и потребна пажња, и лако схватање. Освежићете се п оживећете и ви и деца, постаћете опет чили и способни за нове умие напоре и ви и она. (), колико је добра и помоћи учинио у ппсоли чист и свеж ваздух са доста кисеоника! Ваздух је, као гато иам јо свима познато, састављен из кисеоника и азота. Кисеоник је прави животни гас, од којега зависи нагае свакидање нахођење, наше здравље и наш живот; азот је тшше мање индиФерентан према нама, он само разблажује кисеоник. Ио у ваздуху има, поред водене паре, и других неких састојака, јопг по врло мало и угљеие киселине. Она је, кад је у вазлуху који дингемо, нрави демон према нама и папгем животу, У чистом и свежем ваздуху ње је ''/нта%- 1Г У тако мајушној количини није гатетна; али чим је буде само 1% већ је гатетна за здравље, а кад је буде 5 — 10%'опасна је већ и за сам живот човечји. Угљена. киселина се накупи по некад у неким бунарима, а постаје и кад нтира превире, те се у по неком подруму, који је без промаје, толико намножи у ваздуху, да се у њему гаеи свећа и човек се угуши. У ваздуху у којему је % (20%) угљене киселине умире човек за три минута. За нас је овде од највећег значаја то, што угљену киселину издишу и људи, те се она брзо намножава у ваздуху у затвореним просторијама а где дише много душа*). Такав је баш случај у

*) Колико се може нагомилати у ваздуху иадисане угљене киселине и како може она биги чак и за сам живот опасна, нека нослуже ова два примера: 1. Године 1756. заробљено је код Калкуте 146 Енглеза, и 8атворено у кулу, која је била тескобна, а у коју је ваздух улазио само кроз мало прпворче; сутра дан, после 11 часова, кад су отворили кулу нашли су само њих 23 полумртввх, а сви остали су се били угупшли у издисаној угљеној киселини и помрли. — 2. Исти такав је случај био 1805. год., са 300 Лустријанаца, које су Французи после битке код Аустерлвца били затворили да преноће у једној соби, па су за ноћ испустили душу њих 260 услед нагомилане ивдисане угљене киоелине.