Школски лист

— 114 —

Г 0 В 0 Р приликом тужне шкодске свечаности, на дан погреба Њезиног Величанства цариде и краљице ЈЕЛИСАВЕТЕ говорио Н. ђ. ВукиЋевиЋ. (Прибележио: Ст. С. ИлкиЂ.) Као гром из ведра неба стиже пре осам дана у наш град тужна вест, да је узвишена царица и краљица наша Јелисавета погинула као невина жртва од ножа мучког убице. Значајно је, да се грозно убиство ово догодило баш на онај тужни дан, када сви и.сточни хришћани држе успомену усековања часне главе Претече и Крститеља Спасова Јована и који је дан и у историји драге нам домовине, дан жалости, јер 29. августа (по ст. кал.) 1526. турска сила потуче храбру угарску војску на Мохачком пољу, и тиме утврди 1-оспоство своје над овом благословеном земљом у току од сто и педесет година. Премилостива царица и краљица наша тражила је лека своме порушеном здрављу у Швајцарским брдима. И баш кад се почела боље осећати, кад се спремала за јубиларни дан Његова Беличанства цара и краља — убилачка рука пресече јој добро срце — и радост целе монархије у жалост преобрати. Трагична смрт њезина догодила се дакле на жалост баш у оној земљи, која по високом степену своје просвете и највеће злочинце штити од смртне казне, а која овом приликом није у стању била да сачува драгоцени живот једне најплеменитије жене. Ни висина престола, ни врлине ума и срца нису кадре сачувати човека од зверских нападаја подивјалих људи, анархиста, тих зликоваца нашега модернога доба. Смрт краљичина дубоко је ранила срца свију народа простране Аустро-Угарске монархије, а у највећем степену је ожалостила премилостивог цара и краља нашег Франца ЈосиФа I., који је један од најмудријих владара нашега века и који се очинском љубављу стара за све народе у својој пространој држави. — Наш краљ је претрпио највеће ударе, који могу човека снаћи у животу ; изгубио је брата рођенога, изгубио је јединца сина и ето сада у старости својој изгубио је тако изненада и на тако ужасан начин верну сапутницу живота свога. Чувши страшиу вест о смрти краљичиној, краљ је изговорио само ове речи: „И баш ништа ме не поштеди на овоме свету." Он је дакле мученик на престолу, јади његови подобни су онима праведнога Јова; с тога треба сви, као добра деца, да участвујемо у неизмерној тузи оца-владара нам. Покојна краљица наша била је жена узвишена ума и племенита срца. Она је била верна супруга, добра мати, заштитница свију невољника; љубила је књижевност и вештине, учила је радо језике, уживала је у красотама дивне божје природе, одушевљавала се за све што је лепо и племенито, и проводила је миран и тих живот. Па ипак несрећни сљедбеник страшне анархистичне науке