Школски лист

- 162 —

заслуге свију њених доброгвора. 3.) Председник панчевачке црквене општине г. Каменко Јовановић говорио је о постанку школе, о њеном раду и жртвама. које су за њу принесене. 4.) Г. Душан Радуловић, тајник Добротворне Задруге Српкиња Панчевкиња, поздравио је школско славље у име задруге и захвалио се настав. ницима на труду. 5.) Г. Милан Мандровић поздравио је у име колегије јубиларе: г. г. Јована Поповнћа, Катарину Петковићку и Миту Топаловића. 6.) Ученица Ш. раз. Милева Томићева поздравила је јубиларе у име ученица, на који се поздрав управитељ захвалио са неколико топлих речи. 7.) Ученице су отпевале „Школску химну" од Мите Топаловића. У вече је одржана беседа са игранком. Беседа је била јако посећена, а програм одабрани и изведен је на опште задовољство. „Химну дваестпетогодишњице" отпевале су ученице уз пријатељску помоћ бивших ученица тако лепо и складно, да се лепше не може пожелети. Гђца Катица Олћанова. бивша ученица, декламовала је песму „Слава" од Д. Брашован-Неранџић право уметнички, те је својим приказом и својом љупком појавом публику занела. „Девојка и ружа" од В. Хорејшека отпевала је гђца Олга Барићева дивно. Ми смо чули госпођицу Олгу чешће певати и уживасмо увек у њеном лепом певању, али нам се учини, да њено певање није никад у толикој мери срцу говорило, као у овај мах. Увод* у оперу „Портичка немакиња" од Обеја извеле су на гласовируЈ/гђце: Милева Драгићева и Јелка Милутиновићева врло лепо и прецизно, да су заиста као веома младе свирачице у пуној мери заслужиле бурни аплауз признања, којим их је публика изазвала. Ми се надамо, да ћемо имати још који пут прилике, да чујемо наше младе свирачице. Публика беше врло пријатно изненађена уметнутом тачком, коју је извео чувени гуслар и певач народних песама г. дрнд Прита, певајући уз гусле једну народну песму. Г. Прита је својим пријатељским суделовањем много допринео сјају програма, а уједно је заменио њиме своју милу сеју др. Марију Прита-Вучетић, која је требала као бивша ученица ове школе да држи говор, али је дужношћу својом у томе била спречена. Г. Прита је овојим лепим гласом и дирљивим певањем толико занео слушаоце, да је на бурни захтев морао додати још једну песму. Његово певање уз гусле беше за нас ретко уживање, пошто већ давно не чусмо српског гуслара.