Школски лист

— 2 —

се може згодно приметити она Гетеова реч: „Што си наследио од твојих предака, треба и у истини да наследиш! 1 ' 2. Многобројни дечији злочини доводе у питање школу и утицај њеног васпитавања и бацају ружну сенку на домаће васпитање. Многи дечији злочини могу да значе погрешно схваћено уређење школа, промашен задатак школе, као и оскудицу морала и религије у породици. 8. И сама држава је у ираву, да од нас захтева, да јој однегујемо добре синове и грађане. Само је оно идеална држава, у којој сваки ње грађанин зна своја права и дужности, и то врши. 4. Какав би, на нослетку, настао хаос у друштвеној заједници, кад би се ми показивали са свим равнодушни према дечијим злочинима, и кад се неби старали, да се будући свет поправи. Права слобода, па и највећа, састоји се у томе, што је човек везан за слободу другога. А ако ми ту слободу нарушавамо, зар не дајемо повода да и други нашу нарушава. И не само то! Нока свако замисли, какав би вид имало људско друштво, кад би се сва зла оставила да и даље ничу. Држимо, да за таком сликом друштвеног живота не тежи, и не може тежиј и нико. Из тога се, дакле види, да се на дечије злочине мора мотрити као на опасне појаве, које не могу служити на част ни народу једном, ни школи, ни држави, па ни друштву. А да те иојаве захтевају и брзо, енергично лечење, ван свакв је сумње. Али се ни једна болест не лечи од ока, пре него што се свестрано не испита. Тако је то и са дечијил; злочинима. И они се не могу све дотле с успехом искорењиваги, док се темељно не проуче све оне чињенице, које нам јасно казују под каквим приликама и под каквим се условима они развијају. И ми ћемо с тога прво изнети сгатистичке податке, а после узроке, са којих се они дешавају. После тога неће нам бити тешко рећи, шта би се дало учинити, да се ти злочини искорене и умање. Пре него што пређемо на саме статистичке иодатке морамо рећи коју о детињој судској одговорности. Кид је дете одговорно за своје дело, а кад не? То се не да тачно оиределити, јер је доба дечије одговорности у свакој држави друкчије усгановљено. Та је разлика у томе, што душевни развитак деце није једнак у свима државама. Зато је у једној држави дете пре одговорно за своје дело, него у другој. Обично се деца до 10 година, а негде и до 12, не могу судски казнити. Од 10. т. ј. од 12—21. допуштена