Школски лист

— 50 —

васпитно средство, ако је у томе послу и кућа обилно помаже. Да то помагање не сме бити у оупротности са духом саме школе и онога што она учи, о том се можемо уверити из самога живота, који нам за то пружа небројено примера. Цео васпитни посао могао би се, некако, сравнити са ходом човечијим. Да човек сигурно ходи, мора имати циљ пред очима, и обе ноге морају се мицати у једном истом правцу. У тренутку, кад би покушали једном ногом да идемо напред, а другом натраг, ми се не би могли маћи с места. Тако је и са утицајем школе и куће на васпитање. То су те две силе, које могу да раде у једном и истом, а и у сасвим противном правцу. У васпитању мора се наћи она веза између школе и куће, која ће ту њихову велику моћ утицаја управити једним одређеним правцем. За одношај, који је између наше школе и куће, не може се баш рећи да је утешљив. На много места код нас школа и кућа не ће да знају једно за друго, те се зато и разилазе у раду. Тој невољи, мислимо, узрок је највећи тај, што многи и многи родитељ наш није на чисто са задатком школе, а није на чисто зато, јер га нико није обавестио. Зато многи наш родитељ, па и интелигентнији, не зна шта му дете у којем разреду у школи учи из појединог предмета, те је много дете са необавештености родитељске лишено код куће помагачког савета и поуке, које би иначе имало. Зато није ни чудо, да гдекоји родитељ рекне детету: „А шта те твој учитељ мучи не знам тим и тим, кад Ти то неће требати!" Где је тако, да родитељ непозван критикује наставне програме, и да по својем субјективном уверењу, а у многој прилици са неразумевањем саме ствари, проглашује ове или оне предмете за потребне или непотребне, ту је између школе и куће јаз више неко дубок. Ту је слаб изглед на успех, јер ту од два моћна чиниоца, као што је кућа и школа, један зида, а други разиђује. Нешто лежи и у оној нашој карактеристици, да ми баш у свакој прилици нећемо радо да тражимо обавештаја. То као да нарочито вреди за школске ствари. Многи наш родитељ мисли да је учинио нешто у корист свога детета, ако је учитеља којом приликом позвао к себи и лепо га угостио. Та то је, што но наши веле, стајати на доброј нози са учитељем. Врло је редак родитељ, који би запитао учитеља за обим оних предмета, које му дете учи у школи. Нека сваки учитељ, па и најсгарији, метне руку на срце, па нека призна колико је такових родитеља ! Мало, врло мало!