Школски лист

Бр. 10. Год. XXXII.

3 круне, а за Орбију 4 динара. Учитељи са мадом платом, као и богослови и ариправвици, добивају лист у цола цене. Дописи и предплата гааљу се : Уредниттву „Школског Листа" у Сомбор (Аустро Угарска).

У Сомбору, за Октобар 1900. године.

ЗА КОВЦЕНТРДЦИЈУ ШКОЛСКЕ НАСТАВЕ. (По разним изворима пише: Јов. 3. Медурић.) Док се у нашим школама учило читати, писати и рачунати, дотле код нас није могло ни бити говора о концентрацији школске наставе. Од како је уведен у наше основне школе нов метод , од кад је и нагаа школа ступила у ред модерних школа, могло се и код нас помишљати на концентрацију школске наставе. Што се није одмах на то помишљало имамо више узрока. И старије школе код напредних народа нису концентрисале школску наставу, а како се то могло чинити у једној младој школи, којој је требало доста времона да се у њој одомаће нове реформе ко.је су у њу унешене. У најновије доба, а поводом тим што је овладало мишљење, да би требало данашње уџбеника иоиравити, доиуиити или изменути , почиње се и код нас све више говорити и писати о концентрацији школске наставе. Мишљење је, да би се тим начином истисли из руке ученика они силни уџбеници, који отештавају рад у школској настави, пошто се доказало, да учитељи мање раде поред тих уџбеника, него задају деци (разуме се у старијим разредима) да науче из уџбеника на памет. Овако учење не доноси никакве користи, јер деца не знају, не разумеју оно што су научила, но је сваки труд узалуд и безкористан. И тако у место да се ради на развијању мишљења и памћења, обоје се убија таким радом и поступком. Еада би се избили из руку дечијих силни ти уџбеници, када би се они свели на минимум, а-то би се .постигло када би се извела концентрација наставе , онда би деца мање била оптерећена к изложена бубању из књига, учитељ би морао више радити т. ј. спремати се за рад у школи, а само тамо може и бити успеха где учитељ ради, где се учитељ сирема за рад.

ивпим Шснцш)." 1