Школски лист

Бр. 2.

Год. XXXIII.

_ж.

колскиЛжјт.

„ХТТкодсги Лист" излави један пут у месецу. Нретпдата је на цел\ годину 3 круне, а ва Србију 4 динара. Учитељи са мадом нлатом, као и богослови и нринравници, добивају лист у пода цене. Дописи и преднлата шаљу се : Уредништву „Школског /1иста" у Сомбор (Аустро Угарска). У Сомбору 28. Фебруара 1901. године.

ПОШД НА РАЗВШК НЕШЛЧКЕ ИЕДЛГОГИКЕ У Ш. СТОЛЕТЈ. — XX о XX в и л и ксг ■у. (Наставак.) Ово су у најкраћим потезииа оснопне идеје иедагошких начела Песталоцијевих. С нравом вели Дитес о истим идејама: „Од доба Песталоцијева и ван круга његових сљедбеника ни општа педагогика а тако исто ни дидахтика није учинила ни један корак у напред, т. ј. није успоставила ни једно једито начело, које би од опште важности по педагошки рад а уједно и истинито било." Основне идеје Песталоцијеве тако су јасне и убедљиве, да би човек могао рећи, да је то сасвим природно, да тако мора бити како је то изложено у начелима Песталоцијевим. Па ипак и норед тога мора ое признати, да исте нису продрле у све слојеве учитељскога сталежа и раденика на васпитању млађих нараштаја. Свугде слави се Песталоци као највећи или један од највећих мислилаца на пољу педагогике, силноме утицају његових идеја имамо да захвалимо да се у XIX. веку тако јако развило народно школство, али баш то народно школетво, односно учитељстно које је у најтешњој вези са тим иародним школетвом не стоји у служби његових идеја, него је већим делом прожето идејама и начелима другога педагога, Хербарта, чији се ученици тако радо називају научним недагозима (-тббепбсћаСШсће Рас1а§о§еи) и који са неком једностраношћу и неком грозничавошћу презирају свакога школског раденика, који није присталица њихових, једино спасавајућих начела. Овде ћемо сада у најзбијенијим потезима изложити педагошка начела и идеје Хербарта, као ФилозоФа и његових ученика и исте сравнити са онима, које изложисмо код Несталоције.