Школски лист

— 91 —

на предмете, појаве и личности, с којима је дете у додиру. Реагујући на непослушност коња свога, дете се љути , реагујући са неистрајност друга, јер неће више да се игра, оно се љути , смотри л' мало грђи предмет, па још непознат, оно се боји , чује л' да је неко расаоложен , и оно је расположено и обратно, исто пева, тужи, саосећа. Имаде чудновата једна пОЈава у овом дечијем неговању, због чега научари упоређују дечји свет са дивљим расама људским. Реагујући дете на какову угодну ствар, она се засмеје и за тили час оно окрене илакати , и обратно из плача стане се смијати. Ова неаосредност реакција није обична ствар, она је душевна појава, која се базира на инстинктивној душевној радњи и на томе, да ми нисмо кадри тако брзо пратити оне ареставе , које су наступиле међу плачем, смехом и обратно. Пратећи ову појаву непосредности реаговања нека је напоменут овај пример. Мој мали син браца Радивој је једном приликом плакао, што му мати није одмах дала сисе. У највећем плачу, кад се, што но реч, заценио, стаде се смејати ! Свима чудно беше, но ја сам некако спазио: мати се само у моменту осмехну и Радивој, што народ вели, промену ћуд. Јаснијих непосредности реакција је ваздан у животу детињем, нарочито се то опажа при оној игри „ац," при игри давања и узимања ствари. Скоро иста реакција се опажа у моментима, кад је дете љутито, кад оно хоће да буде баш оно, што оно и хоће. Мислиш у часу, да ће свиснути од љугине, али за час, па се разведри душа детиња, да те угодно дирне у срце баш као и чисто, ведро небо. Оно брзо заборави на узроке љутње своје, па и личности, које би изазвале нерасположај, особито. ако би личности покушале ма и најмањим предметима или појавама да пријатно изненаде ражљућеног „лава," да га, што но се вели у матором свету, подмите. Но реакција ова најбоље се изражава у ароменљивости осеЛан>а или Аудљивости , која обично иде из крајности у крајност. Данас он воли играчку, да већ већма не може човек ни замислити, а сутра је мрзи, гура од себе, лупа, ломи ; за час воли чуварицу, за час је опет не воли. Ова се ћудљивост најбоље изражава цртама на лицу, од којих је знаменита она појава „брата се дури" и оне како се блажено осмејкују деца мала у часовима, кад се са разних узрока угодно осећају.