Школски лист

Модерни писац стоји у данашњом свету попут свесног борца. Модерни његов начин борбе и његова троФеја победе, сасвим одговарају моментаном карактеру нашега доба. II у том је баш она чудновата снага, што извире из модерне литературе у душе наше. „Дон ХСижот," „Вертерови боли," „Ујак Томина колиба" и „Римски чаробник." данас више не би могли стећи онакав светски глас колико год су то лепа дела. Осећаји у њима, њихови назори о животу предалеки су од данашњег схватања. Ми их читамо као дела из прошлости, а да данас неко онако стане писати — то н^, не би никако занимало! Право каже критичар СНеЈсћеп: Вав \Уегк еЈпев 8оћгЈЛ81;е11ег8 капп 111 с1ег Хикипђ ет СииигђИс! ^ег(1еп \\ г епп бјсћ уог АПеп аиз <1ег Ојсћ1ип§ сј?е 1 (1еа1е с!ег Уег§ап§епће11; уег81ећеп 1а88еп ; сПе тогаћбсће \\ г Ј1'кип§ с1ез Еотапз аиГ сНе 2ећ;§епо88еп уегаће!; аћег 8оћа1<! сПе 1Јећег2еи§'ип§' с!е8 Уег&88ег8 АП§ете11]§'и(; $е^ог(1еи ос1ег ићег Вог<1 §е\уогГеп 181.То је жива истина ! Никада се није толико „ моралних " романа писало као данас. Морал данашњих романа извире из пера пишчева попут електричне струје, која сиаја у некоЈ трзавици аутора и свет. У језику новина зову оваки одношај актуалним интересима, па тако тешко признају романсијеру право на морализовање. Модерни романсијери имају дакле најбоље намере! Па да ли им ова намера и успева. То је друго. Прави дубоки дојам на људско срце може да има само право уметничко дело, докле тако зване „моралне књиге," чија се сврха већ. у натпису извине могу људима да покваре сваку вољу на морал. Оне додијају, досаде. Баш онда, кад ти се чини, да писац ни најмање не мисли, да ти „продиче," баш онда може једна паметна реч, једна духовита реченица да ти се благословено усади у душу и остави добар утисак ! Криви патос моралиста много квара чини. И баш зато признао је модерни свет моћ књиге на свету. Оно што читамо, прелази нам у душу, тело и крв. Роман је без сумње огледало свога доба. То је стара ствар. „Вертерови боли" производ су осетљивог претераног и сентиметалног оног доба кад се вазда. растапало у чуствима и у чуствовању. Па кад су изашли Вертерови боли онда је Немац сам себи измислио подсмешљиву реч: „СгеГић18с1и8е1е1." Лектира делује на читача више него научне књиге, то се ве1! види и код деце. Лектира делује више него ли оно што је човек сам доживео, Колико год је вахватила рука човекова изумитеља и природне силе и извадила из њих своје практичне