Школски лист

— 141 —

Задругу Орпкиња Сомборкиња у раду и подхвату јој овом, и ми данас заиета само честитати морамо јој на постигнутом неочекииану успеху, морамо јој из свег срца уз израз особитог цризнања пожелети, да отпочети рад оснивања алумнеума, остварен овако, како га сада племеиите и родољубиве госпође у живот спроведоше, још дуго времена служи на дику и понос онима, који еве своје силе уложише, да се корисна установа ова оствари, Тачно после свете литургије високопречасни господин Љубомир Купусаревић, окружни протопрезвитер и парох сомборски осветио је водицу у трапезарији алемнеумскоЈ, једној великој и пространој дворани зграде српске иравославне црквене онштине сомборске, која је исту дворану и потребне још нросторије на молбу Добротворне Задруге, обзиром на нлемениту сврху установе, бесплатно уступила овоме алумнеуму, што јој свакако служи на част и у име чега јој припада велика и искрена захвалност са стране оних, којима на корист има да послужи ова установа. После обављеног свечаног чина освећења заслужна председница Добротворне Женске Задруге, гђа Катинка Вукићевићева бираним речима поздравила је искупљене, а по том предала реч господину Николи Вукићевићу, управитељу Српских Учитељских Школа Сомборских, који нам је у језгровиту говору свом предочио важност оваке установе по сриску народну школу, бацивши уједно ма и летимично иоглед и на историјски развитак установе алумнеума уз Сриску Учитељску Школу (Јомборску. Из говора његова разумедосмо, како се у више пута покушавало, да си уз Српску Учитељску Школу Сомборску подигне установа ради иотпомагања сиромашних' ученика исте школе. Тако одма при нресељењу Српске Учитељске Школе из Сентандрије у Сомбор, већ године 1820 , а за тим и 1826. и 1827. видимо да је уз Српску Учитељску Школу у Сомбору основано „нрепитаније" (алумнеум) за сиромашне ученике истог завода. Тадањи нроФесорски збор и родољубиви Срби сомборци стараху се за издржавање ове установе. — Но после смрти Нееторовићеве, када је наступила онасност но ову Српску Учитељску Школу, када се и сами проФесори исте школе разиђоше, престаде и „пренитаније." После обновљења ове Учитељске Школе, заузимањем и живим настојањем неумрлог 1)орђа Натошевића покренуто је поново питање и подизања установе ради потномагања оиромашних ученика,, на знаменитом великом Феријалном течају учђтељском 1858. године, када је велики овај муж сваком учитељу на срце метнуо, да се сети и сиромашне младежи, која се у Срнској Учитељској Школи учи, и да сваки српски учитељ сматра за своју најпријатнију дужност, да позове народ, да ириложи што и на сиромашне нриправнике. Блажене усномене епископ Бачки Длатон Атанацковић сетивши се сиромашне младежи онога завода, у коме је и с&м неко време као катихета, и нрофесор делао, основао је закладу „ради исхрањивања сиромашних ученика," т. зв. Платонеум, којом закладом у смислу основног писма рукује данас српска правосл. црквена онштина сомборска и из које закладе данас уживају месечне потноре њих 15 учитељскнх приправника. Првих година по жељи завештатељевој основао се био алумнеум, али због многих тешкоћа морало се од тога одустати, те су установљене месечне стинендије.