Школски лист

исти технички предмети имају ван тих часова обрађивати. На то је дошао ХУШ. зак. чл. од 1879. год. и тај је прописао још један предмет, кога у школској Уредби нема и одредио број часова за тај предмет. Ти се часови морају по потреби уз оних 25 придодати, јер се иначе не би могли у потребној опширности обрадити они предмети који су у 18. §-у школске Уредбе побројани и за које је одређен опај минимални број часова у §-у 33. исте Уредбе. Сва та расположења учињена су на основу последње алинеје 35. §-а исте Уредбе, те се недељни одмор има према потреби за суботу после подне и за још један дан после подне одредити, но у сваком случају тако да се прописани број недељних часова нити због вечерња, нити због другог чега не крњи. А да је то заиста могуће извести, доказ је и министарска Наставна основа која не само за немаџарске, него и за маџарске основне школе прописује толики број недељних часова као што је у наредби бр. III. С. 749.728. ех 1904 изложено. 44. Решење ЛЈ. С. бр. 607.\05 да се Митроиолијски учитељски збор неће сазиваши. Епархијски школски одбор Темишварски предетавком од 3 16. марта о. г. бр. 121.1110. ех 1905 спроводи са препоруком молбу Меленачког месног учитељског збора за сазив Митрополијског учптељског збора. Решено је: Пошто је за поднашање мишљења у ствари наставне основе овдашњим решењем од 12.[25. маја п. г. бр. 558. ех 19031270. ех 1904 учињено сходно расположење, а пошто други какав разлог овај Школски савет не налази оправданим за сазив Митрополијског учитељског збора : молбу не уважити и о томе молитеља надлежвим путем известити — о чему и епархијски школски одбор Бачки позивно на поднесену односну представку Новосадског среског учитељског збора известити. 45. Решење Ш. С. бр. 855.\05 ио коме се у начелу усваја Основа и т. д. Г. главни школски реФеренат позивно на овдашњу одлуку од 14.Ј27. децембра 1905. бр. Ш. С. 999.1804. ех 1905 саопштава да је са г. г. Светозаром Прибићевићем и Душаном Стојшићем проучио изасланом Стручном школском анкетом састављени нацрт: „Основа за наставу и васпитање у српским народним школама митрополије Карловачке", па прихвативши сва основна начела на темељу којих је иста састављена, препоручују га са неким ситнијим изменама, и уједно, обзиром на преоптерећеност срп. нар. учитеља и на њихову преко сваке мере слабу награду за огромни труд, предлажу да Школскн — 32 -