Школски лист

у Угарској, јер је саразмер те наше деце (у Угарској) 70.88 : 29.12, а код свих школа попречно повољнији (по „школама", у којима настава јест или није трајала 8 месеци, у целој Угарској 83.49: 16.51 — према броју деце.) По разредима била су деца подељена као : 8730: 6357: 4903: 3654: 1206: 231, т. јест у I. разреду било је 35%', у другом 25, у трећем 19, у четвртом 15, у петом 5, а у шестом разреду 1 % — што је према државним школама у Угарској (једино за те имамо података, а тамо је: 31 — 23 — 20 — 15 — 7 — 3 % (неповољан саразмер. Томе доста доприноси и та околност што се до сада у Хрватској и Славонији нигде није отворио ни V. ни VI. разред и што се ту ни не уписују деца од 6 него од 7 година. Усиешно је свршило разред у свакидашњој школи 21035 деце, т. ј. више него што их је пуних 8 месецп ишло у школу, 72.7 % од оне деце, која су у истини ишла у наше школе, а 68.2 % од оне деце, која су требала ићи у наше школе. Сравнећи то са бројем душа видимо да 6. 84 % од свих православних свршава успешно наше школе, да је у томе погледу најбољи успех у Будимској (8 .28 % ) и у Вршачкој дијецеси (8., 6 ^), да је боља од средљег броја и Бачка дијецеза (7. 3 6 %), а да је заостала (Архидијецеза стоји на средини, а за Пакрачку и Горњокарловачку дијецезу се сравњење не може извести) Темишварска дијецеза (6-09 %), где је само 58. 8 % од „обавезне" деце ишло више него 8 месеци у школу (у Бачкој дијецези 75.4 %). б). Школе, забавиље, учитељи и учитељице. Колико се из поднесених података „прегледно" истаћи може: забавишта има у Хрватској и Славонији само једно, и то задружно (у Карловцима, завод Добротворне задруге Српкиња итд.) које се ставило под покровитељство автономних школских власти, у Угарској осим још два такова (у В. Бечкереку и В. Кикинди): у Сомбору, Новом Саду. Апи, Молу, Сентомашу, Ст. Бечеју, Ст. Футогу и Турији, затим у Ђали, Кумани, Чакову и у Панчеву, Вршцу, Перлезу и Баваништу све са но једном забавиљом. Српских народних школа има у Горњокарловачкој дијецези пет (Јасеновац, Дубица, Костајница, Петриња и Карловац, овде са две учитељске снаге), у Пакрачкој три (Н. Градишка, Беловар, и Загреб, 1904. год са две, сада са

Школски лиот

- 6*5 -