Школски лист

— 668 -

премда је и од ових у многима необично велик број деце, те је потребно да се према максималном броју од 80 на једног учитеља нове учитељске снаге системизују. Ван тога рачуна стоји Суботица (у Бачкој), где су (у вароши^) комуналне српске школе и где само на салашу Келебији имамо српску народну школу; затим у бившој Војеној Крајини: Жабаљ, где само једног учитеља имамо, надаље Госпођинци и Каћ са по два учитеља и напослетку Златица, којима свима школама (осим госпо ђиначке) државна власт пориче вероисповедни — јавни карактер. Неквалификованих учитеља (осим у М. Гају) нема више (1904. је још било) — само су многа мушка места (1906.|7. још 38.) због оскудице у оспособљеним учитељима попуњена привремено учитељицама и односно свештеницима. По саразмеру броја намештених учитељица према учитељима стојимо у Угарској на трећем месту, напред иду друштвене школе са 53'2 °1 0 и приватне са 40'* °ј 0 учи тељица, али одмах за нама (39 °ј 0 ) долазе државне са 38. 6 °| 0 и комуналне школе са 36'4 °! 0 учитељица. Али ако узмемо у обзир системизована учитељска места, онда је код нас само 31*8 °| 0 женских. Наставни је језик у свима школама српски са ћириловским писменом — али је министарски извештај многе наше школе уврстио у школе са српским и маћарским наставним језиком, неке чак у школе са једино мађарским „наставним -4 језикои. Тако на пр. у Барањи, где има 27 школа, вели да има само 10 са чисто српским наставним језиком, у Баји, Суботици, Вршцу(!), у Чанадској жупанији нема ни једне школе са чисто српским наставним језиком итд. Иначе се у раду школском — а и у спољашњем стању школа — опажа из године у годину јак напредак. 2) Више девојачке школе. На подручним трима српским вишим девојачким шко лама, где су уз катихете, учитељице за ручни рад, у Сомбору и Панчеву и уз помоћне наставнице за немачку конверзацију, у Сомбору и уз помоћног наставника за гимнастику, а у Панчеву уз помоћног наставника за појање и певање — и уз заводске лечнике, а по прописаном