Шумадинка

чена осииђ ако већЂ за време великогЂ Фридрика, у два кран стано е по еданЂ дугачакљ асталЂ, и на около свуда широке клупе. На едномЂ асталу стано е еданЂ жижакЂ, поредЂ кога сеђау два вандровца и пред' свакимЂ стаао е по еданЂ сатлвикЂ шнапса (раше). Они су пили и ћутали, ашжакЂ е тако слабо светлш, да осимђ свогђ сатлБика далћ нису могли ништа видити, но они су слабо и марили да што друго гледе него свое сатлвике. На дувару едва е се могло видити како е бележенЂ рачунЂ, и то не сђ писменима или циФрама, него са различнммЂ чертама и знаковима, кое е наликЂ на Hanie рабоше. Клупе бмле су масне и рапаве, астали такође масни, изсечени, рапави и разкламитани. За вратима лежало е може бнти полгодишнћ сметлиште, за ФуруномЂ стаио е некакавЂ трпанацЂ и поредЂ тога бмо е еданЂ затворен орман и на нћму две три прашлвиве чаше. Но кадЂ 6bi ти стао све неуредности ове гостилнице описинати, онда ово мое и онако дугачко писмо , небм имало краи. Ч имђ уђемо почнемо шштђ сђ врата викати: „хеи бирташЂ , келнерв, даи намЂ едну собу, па намЂ одма донесите вечеру , ерЂ смо гладни и уморни." Но на ту нашу вику ни одкудЂ одговора, она двоица седе и ћуте и часЂ niro чзсђ пуше. Мм имђ назовемо: добро вече, и седнемо на клупу за другш асталЂ, спуштимо наше телећнаке и чекали смо кад ће дотрчати келнери да ntiTaio : шта заповедате, у томђ чеканго гледали смо она два вандровца, и сажалвивали ш: „гледаи Србино" рекне мени Шлама, „ова два сиромашка мораго овде у овомђ свинвцу ноћити-" — Л самв се чисто трес'о, и ммслш самв у себи: „пошто бм ти садЂ тако уморанЂ на онои клупи npeHohio, као што ће она двоица." Hasia се досади чеканћ, и почнемо обоица штаповима по асталу лупати и викати. У томђ изађе газдарица сђ еднимЂ жижкомђ у руци. По чистоћи и уредности ове собе можешЂ судити и о домаћици, она е изгледала као какво страшило, сва разбарушена, груди раздрлћне, намргођена, алвине на нбои масне и све закрпа до закр'пе, бледа , сува, едиомђ pe^iro вћштица, или коа одђ они баба изђ таинм паризки. Ч имђ изађе, место добро дошли или добро вече, почне намЂ набусито говорити: „шта лупате? — шта оћете? " и узме еданЂ сатлвикЂ и пође кђ ономђ орману. „Даите намЂ едну собу сђ два кревета, па гледаите одма штогодђ да вечерамо, мн смо уморни," рекне Шлама. Она се онда окрене и почне се чудити, „шта ? — собу оћете ? н немамЂ друге собе , овде ћете сви спавати, а н ћу вамЂ сламе донети." Етотилда изђ ненада. Мм мало пре чудисмо се како ће она двоица спавати безЂ постелћ а нисмо знали да ћемо и мм имати честв заедно сђ нвима едну срећу ове ноћи делити. КадЂ то чуемо, почнемо се славенски договврати, шта да чинимо, дал' да останемо дал' далћ да идемо, она мало послуша, како се мм разговарамо што она неразуме, па се окрете на ново викати: „шта мр-

млнте? ако вамв се допада, добро, ако вамЂ се недопада а оно лаку ноћв." (ето ти чеда чувене и Фалћне немачке цивилизацЈе). Она е добро знала да mbi неможемо далћ ићи, ерЂ е бнло доцканЂ, и на полго грми , текЂ што ше киша пигоснула. Мн се почнемо инатити, и кажемо ioii да морамо овде ноћити, и да намЂ она мора наћи две постелћ, макарЂ она на землви спавала, адаћемо ioS платити колико годђ оће, то смо више пута повторавали. II тако докђ е се Шлама инатш, л одемЂ у нћну собу, гди самБ се надаодаћу наћи простирке и покривке и постелћ, кадЂ тамо, нигди ништа, и ништа се неразликуе одђ ове друге собе, ни столице, ни астала, нигди ништа, ђубре до колена, и у едномЂ ћошку неколико дронн, поредЂ кои спаваше двое деце, а еданЂ средовечанЂ дембелЂ дремо е са луломђ у зубима. КадЂ видимђ да ни тамо rne болћ, вратимЂ се и кажемЂ Шлами: „ћути — па да спавамо ту." Та цела кућа имала е самоте две бћдне собице. Утишамо мало ту наџак-бабу, и кажемо ши да смо и са сламомЂ задоволвни, кадЂ пери нема, него само да намЂ донесе одма вечеру. ВећЂ нисмо се ни вечери болвои надалн, али ипакЂ мнслили смо бн ће барЂ гато годђ смока. Она оде по вечеру ? и мб1 cmo пнтали ону двоицу имали гди болн гостЈоница ? но они намЂ кажу, да у целои околини одђ Штетина до Анклама све су такве. Ово ти н зато све длаку по длаку описуемЂ , да 6б1 и ти могао познати болћ како живе Нћмцвг изванЂ вароши , ерЂ mbi непрестано чуемо и читамо туна, како се они подсмеваго и ругаго полбскомђ кућевномђ животу, и нвинои сиротинБи, чему су они узрокЋ, а необзиру се да виде како нбшви селлци живе, и то око нбшви главни градова, ерв одавде до Штетина нема ни две пуне милћ, и ко што видишђ изђ Берлина довде дошао самв за данЂ. Они вавћкЂ виде у туђемЂ оку трунЂ а у свомђ невиде балванЂ. Они кадЂ путуго по Cp6in или по другимђ ч^ђимЂ землима, па гди ненађу само супе, они до Бога дигну ларму, и свомђ свету казуго да такова землл невалн ништа, и да е шштђ дивлн, а редко кои самЂ себе пмта; каква е она землл гди се онђ родш. — МеђутнмЂ дође бирташица и денесе намЂ на едномЂ танвиру мало бутера, и еданЂ ножђ и комадЂ леба (Боже ми опрости што назва ону землго лебомЂ). Само еданЂ окрнћнЂ танвирЂ и еданЂ мастанЂ и зарђанЂ ножђ, то ти зато повторавамЂ, ерЂ 6 оимђ се нећешЂ веровати да више немаго , и н чисто нисамБ могао моимђ очима да веруемЂ, да овакову сиротинго и певоспитан!е нађемЂ у овомђ краго Европе , кои самв до то доба Mbic.iio, да е наисрећши и наиизображенш комадЂ землћ, то самБ зато држао, што самв веровао нбшвммђ описанЈама , кои сами може бнти незнаду ка. ко стое. И коме небм бмло за чудо наћи такву разлику између села и вароши, такво велико одстоHHie едно одђ другогЂ, да се никадт. приближити немогу едно другомЂ, Изђ берлински лепи и пространи