Шумадинка

Ж 7.

185®.

ШУМАДИНКА

ЛИСТЂ 3 А

1ЖШ&Ш¥ Ш ШНММПСЖ«

УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ fl. Ненадовићљ.

Излази свакогЋ Четвртка. БеоградЂ 16. Ф е б р у а р а

у ЦЉна к годншн. 8, по) год. И, а на три мес. 2 цв.

kb

РђЛВЛ УШ А ЧОВЕКУ. (И:п. Хервега ) Tbi heui 'b лепини јкивотђ живигђ себи, В ћчноств вћчно да те ружомљ кити; Златне куле саградиће c' теби, Само — морашв наипре мртавг. бмти !

Тм ћешљ лћтит до звћзда сводова Нби велич'е да те славомЂ сити , Одђ свћтова ношеиЂ до свћтова —• Само — морашг> наипре мртав-в бмти.

Тм ћешљ, друг !и Брутусх., сђ пуномЋ чести Бмт' слободннкљ у другова свити , Тешки твои ланци ће се сгрести, Само — морашљ наипре мрта†бмти.

КадЂ грћшници у nars.ij- се пеку, Bec'o тм ћешв сласти рал пити, ЛшблћнЂ там' си, неизданљ у вћку. . . Само — морашЂ наипре мртављ бмти —

6с' видт трулу кадЂ лађицу Шта помажу нбоизи ндра бела? Шта помаже да и О р о птицу Носи мртву врху сунца врела ? ? ?

Д. Р. Србкина.

ИУТОВЛНЛ ПО ПРАИЗКОМЂ ПРИМОРН), и ПО ОСТРОВУ РИГЕНУ. (Продужен1в нрвогЂ иисма.) МожешЂ поммслити како смо гладни бмли, али смо се опетЂ тежко Јнакаиили да почнемо гу нашу вечеру. Прво ело бмло е псовка и и. натЂ j ерЂ чимђ она донесе онаи комадЂ леба и оно мало бутера на ономђ окрнћномЂ танвиру, Шлама ioS кагке да донесе ioiriTi> б^тера; но она, ни петЂ ни деветЂ, него за наше лепе новце каже намЂ: .,Не, ту имате доста . . . и л морамЂ сутра ести." Нри полазку пакг> запмта насЂ оћемо ли шнапса (особита рашн.) То се све мени дало на смеи, и хтео самв пући одђ смеа, доејђ е се Шлама и она инатили. Но кадЂ самЂ узео лебЂ v pvке crpo3io самЂ се, и некака†ладанЂ стра прошао е крозЂ мое срце , не, с 6 огђ тога што самЂ га то вече н морао ести, него што самБ noMHC.iio да и-ма лн)д1н кои чита†свои животђ преживе са оваквммђ лебомЂ, и у оваквои кући. Оваи лебЂ нити е одђ ражи ни одђ зоби ни одђ кромпира, црнЂ као земла, иепеченЂ , горакЂ, представи себм кадЂ 6ti yMecio лебЂ одђ несланБ1 мекинн na ocTasio да се на сунцу изпече. И ако се свм праизки селнци оваквммЂ лебомЂ ране, о, онда нека бежи та нбина просвета и цивилизацјл далеко одђ наше срећне шумад1б! — Нека ломи вратЂ преко илнду ми.ш ■—- нека иде тамо у пустинћ, гди се човечество успавало. —• ЧовекЂ е онда срећанЂ кадЂ е са саојомђ судбиномЂ задоволанЂ . па макарЂ ту нћгову судбину когодђ и несрећомЂ називао. — Шта е оваи хлћбЂ према подгорскои белои прои! штали ова нагрда женска , према еднои послушнои и веселои шумадинки? па, ма она бмла изђ наигоре колебе, шта ли еданЂ неизображенЂ НемацЂ према едномЂ мачванскомЂ орачу? — Те све разлике онда бн могао познати , кадЂ бм седш за овнмђ асталомЂ, и држао оваи комадЂ леба, и гледао у ову нашу газдарицу. На нћиомЂ лицу такове су черте, као да нигда никаква радостЂ nie ошнла нћно срце, кадЂ говори на нћнммг уснама неостае нигда кака†баремЂ малми трагЂ смен. Ето ти. садЂ видишђ .... вароши само напредуго, театри и универзитети и кралћвске палате зидаго се, опере и концерти се даго, а землн слаби, земла страда. Што вмше кралв прави касарни, то црнвш лебацЂ еде се овуда. iiito су скуплћ кралБичине минђуше и прстенћ, то вмше сирота босе иду. Сада вм тамо у Кроловои башти гнете чоколаде и трошите