Шумадинка

185©.

ШУМАДИНКА

ЛИСГЂ 3 А

ШВЗШ131» МШ7 £ ЖШФОШШ

^чредникЂ и издавателв ЛжобомирЋ IS. Ненадови!>1».

Издази свакогЂ Че- t твртка. )

БеоградЂ 23. Ф е б р у а р а.

^ Ц£на е годншн. 8, поI год. % а на три шес. 2 цв.

гди е наиболђ. l Ветарт> вее, и снегв cee, Мене покри†ништ' негрее. Мати e ћерку питала : „Бн л' кодђ мене спавала!" „Нећу нећу, мила мати , К одђ тебе е ружно спати; КратакЂ покри†дуга ноћљ Зима ми e по свуноћЂ."

ВетарЂ вее и снегЂ сее ПокривачЂ ме ништ' негрее. Мати е ћерку питала: „Бм л' кодђ оца спавала!" „Нећу нећу, мила мати, К одђ оца е ружно спати. КратакЂ покри†дуга ноћЂ, Зима ми е посвуноћЂ."

ВетарЂ вее, и снегЂ сее. Алвина ме ништ' негрее. Мати е ћерку питала: „Бм л' кодђ сестре спавала?" „Нећу нећу мила мати К одђ сестре ми ружно спати, КратакЂ покри†дуга ноћЂ, Зима ми е по свуноћЂ !"

ВетарЂ вее, и снегЂ сее, Мене покри†ништ' негрее. Мати е ћреку питала „Бм л' кодђ брата спавала!" ,,Нећу нећу, мила мати К одђ брата ми тежко спати.

*) Ово e народна песма, преведена изт> С ловинскогб взћша изт> Сбнрке I'. Ст. Враза. О подоб1К) и угледанго на србске нар. песме, и како онн певаш кралЉвића Марка, говорићемо други путЂ.

КратакЂ покри†дуга ноћЂ, Н ти зебемЂ по свуноћЂ."

ВетарЂ вее, и снегЂ сее, Мене покри†ниглт' негрее. Мати е ћерку питаиа: ,, Б б 1 л' кодђ драгогЂ спавала?'' ,,0 — то само мила мати К одђ драгогЂ е сладко спати! Дуг' е покри†кратка ноћЂ Мани топло по свунођЂ."

путованђ по праизкомђ прпморго, и по острову ттту. (Г1родужен!е првогљ писма.) КадЂ се пробудимЂ и устанемЂ сђ мое меке постелћ, бмло се већЂ почело разсвитаги. Нигда се ни самв већма радовао да сване, него тогђ дана, едва самБ чекао да могу изкорачити изђ подђ овогђ крова. — И свуда кудЂ самБ до садЂ путовао желш бм 1 оштђ вданЂ путЂ баремЂ, у животу проћи и све шштђ едан' путЂ видити, али одђ Штетина до ГраиФсвалда овммђ путемЂ, да триста година узживимЂ не бм ме срце повукло. И Шлама е већЂ 6 бш пре мене устао, и сед10 е сђ еднммЂ старвшЂ ШтудентомЂ, кои е мало пре тогђ са†мокарЂ и окисао стиг о и препирали су се кое већи поета 6 б 10 ШилерЂ или Гете, и разммшлавали су да ли е храброств добродћтелБ. То препиранћ и то размБшхлнванћ, немогу ти саобштити, ерЂ онда бм се морао упустити и у нћгова преповедана о нћговомЂ пз'тованш, кои е се Фалш измеђ' осталогЂ да е бмо и у Египту, и да е вид10 МемедаиЈго , и да е бмо дописателБ вмше Немачки Новина. Томе свему могао самБ барЂ у пола веровати, ерЂ ово е еданЂ одђ онн лнјдш, кои чита†свои животђ готово , проведу у штудент-