Шумадинка

надали да надокнадимо нашу изгублћну вечеру. А знали смо да млоги изђ околни села шестљ дана раде при сувомЂ лебу а седмогљ дана дођу у варошљ те се што но кодђ насљ кажу заране, зато и мм смо тежили да у варошБ стигнемо на ручакљ. Но ни смо се ни преварили. К одђ „црвеногЂ вола" нађемо асталЂ пунт> сваке ђакоте. И ту сам-Б прввш путЂ ув-tpio се да путнику нетреба нико да каже: „npiaTaHt ручак-b" или „добарљ апетитљ'' ерЂ за време целогЂ ручка ћутали смо. И ако ниси никадЂ шестЂ или седамЂ сатш пешке путовао, онда неможешЂ знати шта е то: прјдтанЂ ручакЂ. Пошто смо се одморили, кренемо се далћ. Но да ти се не бм ово мое писмо, са свммђ досадило прескочићу у описиванн), све маленкости кое су насЂ далћ ^овде сретале, премда и до сада описивао самв ти саме маленкости, а важшв предмете изостав1о самв но и онвима бш ће места, нетреба све у еданпутЂ представити. —• Одатле стигнемо на конакЂ у ФердинадсхоФЂ, ту неколико кућа само има, али ту е штац^а поште, и ше намЂ никакво чудо бмло да смо нашли дочекЂ, и све, као да смо одсели у какву берлинску гостилницу подђ Линдама. — Ту смо поодили едногЂ берлинскогЂ познаника , кои насЂ е частт сђ лепбшђ киселБ1МЂ млекомЂ, и кои насЂ е сутра данЂ изпраето читаве две мил-ћ пешке до нћгове ливаде, гди смо се опетЂ почастали и сђ нбимђ раставили, таи познаникђ y4io е са ШламомЂ богослов1го у Хали, и чека сада да постане парохомЂ. Мм смо тогђ дана млого лакше ишли, споредЂ пута Hie бмло више воћа, али готово непрестане елове шуме, и гди смо годђ хтели могли смо у ладу почивати. Но поредЂ свега тога што смо полако ишли и сваки часЂ се одмарали и одмарагоћи се читали а кадЂ кадЂ и спавали, дошли смо рано у МековЂ, одкле нисмо хтели далћ ићи. Она два дана зато смо онолико , и онако брзо ишли што насЂ е заплагшо онаи дочекЂ у Наикирхену, и нигди нисмо надали на конакЂ докђ нисмо видили наипре како е: но Фала Богу на целомЂ путованго далћ нисмо чише наишли на онаково ноћиште. Не само да у Мекову нисмо ни учемљ оскудостБ трпили: него шштђ могли смо и чоколаде изћ позлаћенм шолн пити, и у лепои, по шваицерскомЂ начину направлћнои кући спавати, премда, што смо ближе ишли мору, налазили смо све вмше и вмше кућа направлћни одђ дрва. Земла е свуда песковита. Изђ Мекова сутра данЂ пођемо рано, готро е бмло лепо и ведро, малми ветрићЂ доност намЂ е лепе летнћ мирисе, но морско весело повћтарце развеселило насЂ е више него ишта, и едва самЂ чекао кадЂ ће погледЂ мои на пучину морску полетити. Сђ обе стране пута осимђ другогЂ цвећа, жутило е се и мирисало смилћ, и тммђ ми е милЈе

бмло што одђ нћга венацЂ србске невесте праве, мине ме желн наше удалћне постоибине , и нашш обичан, и наберемЂ тога лепогЂ жутогЂ цвећа, кое е се по песку као кодђ насЂ млечика или други корови жутт. (Kpaii слћдуе.)

Н Е Ш Т 0. Изђ живота 1оснФа II, КадЂ е царЂ аустр!искш, Госифђ II. едномЂ у Луксенбургу на БогослуженЈго бмо, понуде га, да заузме у цркви за нћга нарочито приуготовлћно место. Онђ ту понуду o^6ie слћдугоћимЂ речма: „ПредЂ свевмшнБимЂ сви смо мм еднаки" и клекне посредЂ народа. — У Намуру врати опредћлене му страже натрагЂ сђ речма: „Мои стражари су мои поданицБ1, на нбшвои лгобови почива сва моа безбћдностБ." — Магистрату ЛуксенбургскомЂ рекао е некомЂ приликомЂ измећу осталога: „Л бм жел!о, да вм у внутреностБ мога срдца погледате можете те 6bi видили, колико е мени жао, што нисамБ устанго свзкогђ човека да усрећимЂ. Но будите увћрени , Господо мон , да ћу се н изђ ceiro сила мои трудити, да до тога дотерамЂ." БудимскомЂ магистрату, кадЂ га e оваи за допуштенћ молт, да му у Будиму паметникЂ подигне, одговорш е: ,,fl благодаримЂ Магистрату и грађанима за мени наменћну почеств, да ми на вдномђ одђ наилепши места у Будиму паметникЂ подигну. Што самБ л за подпомаганћ послова и болбш прегледЂ државнм надлежателства ова у Будиму саединт, и тимђ вароши случаино неке користи прибавт, то доиста толику почестБ незаслужуе. Но ако кадгодЂ до тога дотерамЂ, да мађари права одношешн између кралн и поданика свеобште припознаду, ако сва злоупотреблешн духовенства и мирнна укинемЂ, ако дћлателностБ и радиностб побудимЂ, трговину подигнемЂ и землго одђ едногЂ кран до другогЂ уреднммЂ путовима и бродопловнБШЂ водовима снабдћмЂ , као што се надамЂ онда акв ми народЂ кака†паметникЂ усхте подићи, можда бм га заслужт , и онда ћу ту почестБ сђ благодарностћу и прЈимити."

НАИВЕћЕ ЦРЕВЕ. Петрова црква у Риму може сместити у себм 54. хиладе лгоди. Д омђ у Маиланду 37. хиллда. Св Павла црква у Риму 32. хилнде. Co^ia у Цариграду 21. хиладу Св. СтеФана у Бечу 12. хилада. КНБИЖЕВНЕ Н0В0СТИ. —. Опредћлеше Шумадинке вмше е забавнокнБижевно , него политично, зато млоги се и лготе