Шумадинка

(®Х50^

бв1ти. Збогг. тога е равна лудоств плакати;, што после сто годнна нећемо вмше живити, као, што пре сто година нисмо живи.ш. Смртв е почетакг> новогв живота: тако смо исто плакали, тако намг> е исто теготно бмло у садашнвш оваи животђ ступити, и таио смо исто илакали, кадЂ смо старо наше покривало оставили, и кадљ смо кадЂ у животђ оваи ступили. ..бданпутЂ , као ниеданпутЂ" вели пословица. Да ли е дакле разумно тако дуго ствари оне страшити се, кон тако мало трае? Дуго жи_ вити и мало жи8ити, зоогђ смрти е, све едио. 6рЂ дугачко и кратко не мери оне ствари, кое више нису. Аристотелв вели: ,,На реки ХишпаннсЂ налазе се мала насекома, коа само еданЂ дантЈ живе. Оно насекомо кое у 8 сатш сштра умвре, умире у CBoioK младости; а оно , кое у вече у 5 сатш умире, умире одђ слабости у старости." Ко се одђ насЂ не руга, кадЂ чуе, да се важиостћ среће или несреће у разлики овм дужина живота полаже? Иише или манћ у нашемЂ животу, сравнћно сђ вечношћу, или и сђ траинћмЂ брегова, река, звез. да, дрва, или башЂ и са самммЂ животомђ неки животинн, Hie манћ смешно. Али, велите bw , природа иасЂ на то преморава! Идите изђ овогђ живота, вели вамЂ она, као шта сте у нКга и ушли. О н^мђ hctwmti путемЂ , коимђ сте изђ смрти у животђ путовали, путуите опетЂ, безЂ стра'а и ужаса, изђ живота кђ смрти. Смртв е ваша. частћ поредка светскогЂ, частћ живота светскогЂ. Налћда бм сте ради бмли, да за вашу лгобовв красну ону свезу стварш нарушимЂ ? СмртБ е yc.iOBie вагаегЂ сазданн; частБ вашегЂ собственогЂ суштества ; вм сами одђ себе бежите. Бмће е ово, кое уживате, узаимно притлжаванћ смрти и жнвота, тренутакЂ вашегЂ рођенл, почетакЂ е вашегЂ пута, кои како кђ смрти, тако и животу води. (1Трод}"кеа!е сл^дуе.)

НАПРЕДАЕЂ II МАЗАДАКТ). СадашнБи свртђ иде у напредакЂ сђ великимЂ корацмма, у наукама. изображенјго, и разнимЂ изобрћтен !лма. Коигодђ неидо за светомЂ нацредБ, онђ остав иатрагЂ, изгледа спрама ићга, као снрома спрама богатогЂ, као невћжа спрама мудрога, и као простакЂ спрама изображеногЂ, и сђ тимђ долази у сиромашство и бћдно станћ. Ако бм какзвђ маисторЂ и ca,ia npasio алБнне, као што е npaBio пре 30 година . небм му ifi имао ко купити, н остао бм безЂ леба, ако 6bi чизмарЂ npasio чизме као пре 30 годииа небм му in имао ко купити и остао бм безЂ леба. Ако бм докторЂ остао сачо при онои науцм што е у школи науч !о, а небм црnio изскуство изђ практике леченч. и небм читао лекарс!:е новине и кнБИге, о новимђ изобретен1'има

1екарскимЂ , и оиђ бм бћдно живЈо сђ своимђ лекарствомЂ. Пре 50 година бмла е Пешта србска варошЋ, и иаивећи трговцм у нбои 6 б1ли су СрблБи, а садЂ у првои класи ие.ма ни еднога, а врло мало и у маибои одћ среднћ а то е све зато, што су хтели остати верни своимђ старимЂ обичаима, па не само што нису сами тели менлти алБиие по моди, но нису хтели ни у свое дућане доносити еспапе no моди, кое светЂ сваки данБ изобрћтава, па дођоше Нћмцм и Евреи, п отворише дућане сђ еспапима no моди , а светЂ оће моду па одђ нби купуе, па оии добиваго, а наши останше све натрагЂ, докђ и не пропадоше. знамЂ едногЂ Ka.inaiaiiio, кои е npaeio калпаке и добро жшпо одђ свога заната, а кадЂ ми остависмо оне калпаке и узесмо друге капе, а онђ садт. нема леба да еде, а да е поредЂ ка.шака тео научити да прави и друге капе, онђ 6bi и данасЂ одђ свога заната лепо жив|'о. А кодђ насЂ овде има и неки паметни кои су за светомЂ напредБ ишли, па и садЂ одђ свои заната имаго лепу ползу и уживлћнћ. На примерЂ, Tepeie су пре правили женске антерје и џубета по онои Форми. Како се онда носило, а садЂ праве неке шкуртелБчице и Фистане по моди, а има ifi кои су научили правнти и мушке немачке алБине па и они добро живе. Ето како е, ко иде напредЂ зз светомЂ , а ено како е кои се држи све свога старога обичал и заната. Ово исто односисе и на све классе лгоди па даже н на царства и на државе у свакомЂ отношенпо. На примерЂ, кон се држава стара о изобретешго разнм оруниа м о военомЂ искуству, она свагда побеђава ону кол остае све при старомЂ орун!го, и при старомЂ военомЂ искуству, па тако е и у политицб 1 и у дипломацБШ и у свему. Ко зна , како смо ми станли пре 30 година и то сравни сћ данашнБимЂ станћмЋ нашимЂ, мора прпзнати, да смо и ми учинили велики напредакЂ како у приватинмЂ тако и у правителБСтвенимЂ отношенјлма. НашЂ народЂ е сада несравнено богатш него онда, нашг народЂ сада не сравнено внme ради него оида , и има внше цркви и школа и лепши кућа, има више учени свои сннова и кћери, има свое изображено свештенство , свое уређено правителБство , судове началничества карантине и штати н знамЂ. кое све онда nie 6 б1ло , а тосе зове да е ишо напредЂ за светомЂ а Hie остаао натрагЂ. Но требало 6bi да шштђ болћ напредЂ корачамо , и могли бн, али намЂ оскудћваго средства кђ тому, а то средство зове се новцм. Наше правителБство, требало бм да ставн народу предЂ очи ову потребу , а народЂ да му притече у помоћЂ сђ онимђ средствомЂ па да корачамо болћ напредЂ и да неостаемо натрагЂ; ербо бм бмла греота, за наше потомство да натрагћ останемо кадЂ смо мо-