Шумадинка

— г. АћимЂ МедовићЋ, Докторљ Медецине и ФизикусЂ окруж1н пожаревачкогЂ послао е Друшству Србске Словесности као нћговт. чланљ, карту OKpyatia пожаревачкогЂ , шпефалну или такову на Koiofi се свако село свакш потокб и брегв точно назначенЂ налази, кого е онћ крозљ свом' 7 до 8 година одкако е лћкарЂ истогђ oKpjatifl, саставш, а ове године израд10 и тако вешто и прекрасно свошмђ рукомЂ нанертао и исписао, да свакш таи нћго†посао на првми погледЂ за изрезану и печатану карту драЈати мора. К ђ томе е caiHHio и обширно описиванћ пожаревачкогЂ OKpyjKiH, а жели да све то Друшство Србске Словесности као прилогЂ одђ нћга на светЂ изда. CeaitiB кои е годђ ову карту видш, похвалЈо е ово лепо и важно дћло Дра Медовића, а и цело друшство заиста ће га у првомЂ идућемЂ засћдашк> своме сђ радосћу пршмити , ерЂ овако полезнми и изреднми трудЂ сачинителћвЂ заиста заслужуе, не само похвалу и благодарностЂ него и награду, кошмђ бм се и самЂ СачинителБ кђ далвои дћлателности на ползу просвете србске ободрго а и другии на подражаванћ побудили. Ово ће намЂ бмти прва Србска Шпец^ална карта, точна, исправна а и лепо начертана, на кого се ослонити можемо, ерЂ су скоро све досадашнћ карте земалн кђ турскои држави принадлежеће, (изузимашћи валвда само влашке землћ) пуне погрешака, но ова ако и ше математичкм' савршена, али е за цело таковои наиближа, колико се то естЂ ово емпиричнимЂ начиномЂ и меренћмЂ растоннн на сатове хода, дакле безЂ геометричкн' и тригонометричкм' дћлана постићи дае. Карта ова са пр инадлежећимЂ кђ нбои дћломЂ много ће подмоћи точно познаванћ нашегЂ србскогЂ отечества, и заслужуе да е свакш изображенми СрбинЂ има и проучи; мм само то срдачно желимо, да што пре на светЂ изиђе и да скоро дочека себи подобне другарице, шпецјалне карте осталБ! предћла и окруж1н Cp6ie. Ш. — На представлеше Попеч. ФинансЈе поставлћнЂ е АрхиварЂ Попеч. Фин. Г. Стев. Лнић!еви ћ - б за казначеа окр. СмедеревскогЂ. — ХерманЂ ШлезингерЂ докторЂ медецине престав1о се после дугогЂ болованн. — И зђ Лгодине нвллго намЂ да е тамо една овца онгнБила четворо иганлца. — У Београду то е наинов!е да ђурђев' дан' дође а ускрса 1оштђ нема.

СТРАНЕ НОВОСТН. — Пролеће дође, и свуда се мирЂ подпунми одржао, мало по мало све се повраћа у свое старо корито. Све се више и више стишава. Предво-

дителБи немира разсћнни су у све четири части света, а револуцшнарне новине по свммђ Kpaessiма умереше починго да пишу. Дипломати Европе продужуго далћ свои пут' политике, на комђ су бмли у почетку 1848. године стали, само што садЂ све што раде сђ већимЂ искуствомЂ раде, ерЂ прошле две године бмле су за нби и за све будуће велика школа. ВладателБи повраћаго се одђ свог стра'а, и спремаго се са сваке стране да могу у свако доба одпорЂ дати твковбшђ годинама. Онису садЂ у наивећои слози , и небого се сполншнБ1 HenpiaTe^a и нападанн, — — — —• — — —•

— — — — — — 1848 и 49. година нису никакво чудо у обштои исторш. У свакомЂ веку ако не више а оно бар' такве две године могу се наћи. Само што су неке разлике у узроцмма и намћрама. Одавно е казано да ништа нема вовогђ на овомђ свету, све се стари догађаи у новбшђ алБинама представлнго, све се стара HCTopifl у другимђ или онммђ истммђ народима сђ новммђ именмма понавлв. — И досадЂ су Тал!ани и Маџари бунили се ироти†царева аустриски, и до садЂ су Французи имали републику; и до садЂ су се Немцм међ' собомЂ клали и тукли , и у обште и досадЂ е све бмло и бмва што е већЂ еданпут' бмло, то су исти народи кои играго свое старе роле, само су друга имена нбшвм предводителв. То су све старе сцене кое се у тои великои драми или комедш светске ncTopie сђ неким' променама повтораваго. НемцБ1 садЂ опетЂ зову избавителћмЂ Гермаше оне кои су на нби изђ топова пуцали. Французи забора више нбговђ марселћгЂ. ТалЈани славе РадецкогЂ проти†кога су се до гоче тукли. Римлани падаго на коиена предЂ нбјовммђ светммЂ отцемЂ, и лгобе нћгове алБине и землго гди стае. Маџари праве готово благодарителне адресе ономђ истомђ цару когђ су се торжествено одрекли бмли. — Млоге новине говоре, да ће ЛамартинЂизЂ Париза преко Беча и Београда у ЦариградЂ, а оданде на свое лепо и весело полбско добро, кое му е СултанЂ поклошо путовати, гди ће последнћ часове свога живота у миру провести. — У Бачкои уватила е воиводско - аустриска властБ четири цмганина с' два медведа, при коима су нашли писма маџарски бегунаца. Цмгани су одма повешани. — О дђ гоче е стушо у дћиство аустриск!и мћничнми законЂ , а такође изашло е и цело одавно очекивано устроен!е. И надамо се да ће Аустрја опет г б постати благословено и непоколебимо царство.

У К нбигопечатнби К ннжества С рвскогђ у Б еограду.