Шумадинка

J\f 25.

ШУМДШЕ1 ЛИСТЂ 3 A шжвжвж ш ш Учреднииг. и издавателв Лтбомирљ П. НсиидовнЕљ.

Издазн свакогЂ Че- I .ч П!Ћ ц\ . l Il.liiia в гопшн. 8, потвртка. \ БеоградЂ 22. ГОнхн. ј 9 , анатрниес .2 цв .

6данђ данљ изђ нутовани моп) по србш у 1845. годшш. 10-r-b Септ. оставим-b а КрагуевацЂ и продујкимђ на коимма мов пЈтованћ. бдва самв чекао да дођемЂ на ДелиградЋ, да виднмђ oho no.ii. ков е може бмти ewuie првм попило, заслободу него Косо во. п утг> е вр.1о [>ђавг> и тесанЂ тано да смо свагда хте.ш се преврнути кадг. смо коа коиа среии, али иепи предћли надокнадили су ову малу неугодностЂ. Докђ смо преко Црног -врЂа прешли траало е дуго, узбрдо и низ'брдо а самв ишао пешке, и често сзиђ изђ пушака пуцао, и одКкђ по планини радо слушао. Кг>дтз свакогЂ лепогЂ извора еедго самЂ и одмарао се , коч ^ашЂ сђ колмма морао ме е нелрестано изчекивати. Међу нанвећим' брдима нађемЂ едну лепу бистру реку, н asao ми буде да е пређемЂ а да iofi незнамЂ име и из чекивашћи да когодђ одкуда прође, и да ми каже како се зове, ишао сзмђ узЂ иету реку сђ камена на каменЂ н ватао самЂ раке, тако да самћ далеко уЗЂ реку заврлно , и одб пута удалвш се, а кочиашђ мшслећи да н идемг. за нглшђ отишао на врђ брда, но пошто ме e д)го чекао, изпрегне конћ и врати се да ме трагки , кадЂ ме нађе каже ми да идемЂ што пре ерЂ вели: овуда има пуно аидука и дивлби зверова. il се сетимљ да ме онђ вара, ади и пакЂ прилично се уплашимЂ и нигди се више нн самЂ смео одђ кола уда.шити до Нгодине. У Лгодину дођемо предЂ вече, и одседнемо у едну меану. У меани беше пуно трговаца и други путника. МеанџЈа постави вечеру за мене и за Ј оштђ четири трговца у соби, у пола вечере чуемЂ а гдн неко изђ меане каа:е: »Иди па мети управо предЂ оногђ Швабу." „Боже помози" помислииђ н у себм „садЂ ће доћи какво лепо ело што е меанџ!а за мене сготовјо." К здђ алЂ ето ти момка меанџискогђ, па еданЂ великш танБирЂ пунЂ смрд.п>ива печенл метне предаме, Печенћ е тако смрдило, да ми е сва вечера пресела. „Шта е то?" продеремЂ се »j и бацммЂ танвирЂ за врата. Меанџ^а одма уђе а а га лштито запштамЂ : „Што си ми послао оно

смрдлБиво печенћ, оно небм ни пса ели?" На то меанџ1и иочне се правдати: „Оно печенћ остало ми е одђ прешоче и сад1. хтео самћ да га бацммЂ, али повикаше мн лгоди : нос.н ономђ Шваби, онђ ће то едва дочекати, а и н са -.1ђ одђ млоги чуо" проду«ки меанџјл „да кодђ взсђ слабо еду месо пре кегЂ што се мало усмрди , па самЂ Muc.iio, башЂ кадЂ се стреФило аиде да га почастимЂ нека приповеда на вилаетЂ да и у Лгодину готове ела по немачку Форму." Докђ е то roeopio н правдао се, вирило е баремЂ десетЂ и^одш кроЗЂ врата, и гледали су да ли н едемЂ смрдлвиво печенћ. узмем' и баи.миЂ мои нражки бели шеширЂ, и дамЂ одма кочјашу два цаанцпма да иде да ми купи Фес' или шубару. п самЂ да.гћ вечеро ћутећи, али Mbic.iio самЂ у себи, и Terniso ми е бмло самЂ собомЂ изкускти, како нашЂ народЂ има криво и рђаво HOHHTie о овшмђ алЂинама. Га зч Бога ово rису аићине немачке , него алг>ине свакогЂ човека у просвећекомЂ свегу. Овакве алвнне носе не само Немци, него и Енглези, Французи , Руси, Талиани н Американцм, и сви народи баремЂ по варошиг.а. ерЂ сваки народЂ после за себе има неке ФОрме алЂИна кое су заостале у народу , н то наивише у забаченммЂ краевима. бданљ обичаи други изтера , и тако се мена све на свету. Обично у свакомЂ народу промену наипре .поди ерђ онн ваше путуго, н гди имђ се што болћ и лепше допадне присвое и удомаће нгене накљ оста^о ду;ие при свомђ старомЂ ношиву, то самЂ прим l.-rio гдн гди у Моравји и у Ческои а наивише у Славошн, гди жене јоштђ са свимђ иосе се Ерцеговачкн , ерЂ су се отуд' населили, а кодт Л10ди већЂ нема иикакна трага. — Ми нетреба да вичемо нн да мрзимо на ове алг.ине, ерЂ ово нису алЂине едногЂ народа, него управо алг.ине свпо игод|'и, алБнне кое су по самои природи cispoене, за стасЂ човеч1н , и кое су одђ чако е игодш на свету поправл.чне и дотериване, и кое ће се непрестано са свакимЂ нараштаемЂ поправлнти. 6рЂ свуда у свако доба међЂ св/лмђ народима примћти ће човекЂ да млађи нараштан нешто мал^ друг-