Шумадинка

.№ 36.

1^5#

умддинм

ЛИСТЂ 3 А ш>ижжав®ет1» 9 iimif ж ж®в®етш< УчредникЋ и издавателљ ЈибомирЂ II. ИонадовиГгљ.

Нздази свакогт. Че- ( твртка, ^

БеоградгЕб Ш н i н.

^ Ц&на е годишн. 8, поI год. 4, а на три мес. 2 цв.

вДАПЂ ДАН1) ИЗЂ ПУТ0ВАШ1 М0П> 110 СРБШ У 1845. ГОДИНН. (Свршетакт>.) ТекЋ што Mi>i вечерамо, а.)г> на врата \ ђе еданЂ старацЋ , chbi , изцепант> и издрпанћ. ohts беше са свнмђ оосђ, koiuv.ih на ићму беше црна као у ковача, а дронава као v пасторка. О.чи чнмђ уђе кћ нама, скиде свого масиу шубару и завапи тужнммх. гиасомг>: „даите кош нару да купимтв леба." ■— Ко hie чуо ове речи изђ нћгови уста, и ко Hie вид1'о погурена и са беломљ косомн старца гди проси, незна шта е то чувство сажалешн. И самћ видјо доста просака, кои са здравшмт> тћлом' просе. и на свакомг> томг> просаку моше се изђ очјго читати да му е нћгова ЈленљостБ проснчку торбу о вратљ обесила; али оваи просикљ учини ми се чудноват'. Нћгово чело кое е шубара од1> препеке сунца заклонила , бмло е бело и велико. нКгови округли образи издавали су черте тихогђ и поштеиогћ човека. у нћговимЂ велики\и> но већг> мутннмЂ очима могло се читати чуствително срце, нћгова дуга бела коса покривала е далеко нћгова плећа — али могао бм вештв човект> мримћтити у свему велику претрплћну ;калостгч и краинћ очаате. Нћгово просачко станћ порађало е v свакомт> лгобопитство. — „Боже мои" номислимљ н v себи, „како таи човекћ проведе свого младоств, и свои готово сзвђ животђ а Hie 6wo кадарљ или ше хтео, да нађе себи посао да рани. — Но Hie могуће (иоммслимђ) да е крозг, цео cbo S животђ npocio." И траЈкећи по џепу да mv што годг. дамљ, погледамг> Ј оштђ еданпутг> на снуждена старца, и немогнемг> се уздржати да ra неупитамг> : „Старче, рани ли тебе одавно таи npoc «4kis штапг. ?" Онг> на то мое нмтанћ само затресе главомг., и опетг> повторн: „Даите ми кого пару да купимБ ле5а." Они трговцм свакн даде му по нешто, а приђемг> му ближе и покажемг> му цванц|>п г> . опет!> ra запмтамг>: „Старче, кажи ми имашг> ли ти кога и просишг> ли одавно? па ћу ти онда дати оваи цванцикн," Но — чему се нисамг. нигда надао — на

то мое повторено ri мтанј, грону старцу сузе као киша , и мећући свого шубару на главу, пође на врата и крозБ плачг> само рекне: „Боже да ими да одг> див.н%н зверова милостинго просимч>. само одг> лгодји не.-' Тако говорећи прође крозв меану и изађе на иолћ. Н потрчнмБ за нг >имг> и почнемг> вииати н молити ra да прими цванцмкг,, !io онг> е само ишао далћ и ћугао; и станемЂ нредг> нкга, кажемг> му: „старче, на ти два| цванцмиа!" но онг> обиђе око мене н ћутећи евои путг, нродужи „старче , ево узми три цванцика" ко онг> се и не осврне. Н^останемг, као каменг> укоченг,, и гледао самг, за нБимг>, и твкб кадг, е 6bio према едномг> горећемг, лучу, примКтимг> да на едну ногу рамлК, и поммслимг. у себи: то е може бмти чакавг, старми Делиградски воиникн, кои iouiTi> одг> ране рамлК и кон му е сметала комадг, леба зарадити. ■Та ммсао уздркти ноге изоодг> мене, наслонимг> се на едне лотре одг, кола, и одг> ceers, срца плачући повичемг,: „О Велизар!и, врати се даћу ти гди годг> што ииамг>." — И бацмит> она три нКму опредћлена цнанцмка за нБимг>, и поммслииг>: „Ето, нека Богг, види, да се и нисамћ са старцемг> ma.iio. По ијто самБ се повратјо одг> те жалостне сцене, вратимг, се у собу гди е MeaHijia прибирагоћи трпезу приповедао онммг> трговцмма о томг> чудноватомг> старцу. Чимг, а уђемг> запмтамг, одма меанџпо, да мени на ново приповеди ко е, и какавг> е то старацг,. „А шта ти н знамЂ друго о нћму казати" рекне ми меанџ1а скуплнгоћи судове по трпези. „Него оно што садг> приповедамг, овБ1мг> трговцмма. Таи старацг, е луд-1>, као што си садг, видш, и како му ко што годг> рекне, онг> ммсли да му се човекг> штогодг> подсмева. па онда оде у шуму и вазданБ плаче. fl незнамг> млого о нКму ерг. ни самг> овде одавна, но лгоди кои ra из'одавна познаio, приповедаш о нКму да е онг> бмо врло богатг> и н£> гласу трговацг,, и трговао е не само сг> дућаномг> него и сг> марвомг., имао е к} 7 ћу и баштину, на сад -Б као што видите нроси. „ Па како е кодг> толикогг> иманн дошао до прошнћ?" запитамг, л меанџјго . кои радг> беше да прекине свого припо-