Шумадинка

JV s.

У Београду. у Петакт. 11. Ннуара.

1852.

ШУМДДИНКД, ЛИСТЂ 3 А жн1»®жж§ж®®1?1» џ тшжжтж ш шшшшћж, Учредникљ и издавател1> ЛгобомирЂ П. НенадоиикЋ.

Оваи лнстђ излази ВторникомЂ и ПеткомЂ. Цена м у е годииуји безЂ завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткомЂ по* цв. на rio' год. скупл-ћ. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућав% или у канцеларЈго по' цв. на пола год.

К А Р Л Т) 15 А II Т). МОРСК1И АИДУКЂ. Kap.vb ВанЂ рођенљ е одћ едне богате породице у Кнглезкои. и нћгопи родителви, у нћговои младости дали су м у добро иоспиташе. С 6 огћ нћгови неколико несташнм д1зла, за кое бм морао одгонарати, утече онћ одћ куће и упише се у Солдате кои су на морз' служили; гди е се онћ тако одликовао, да е за кратко време и степенЋ о Фицира добмо. И за цело 6ti шштћ веће место добмо, да е далћ у тои служби остао. Али му се досади она воена подчи иЈзностћ , ербо е бмо одвећ' не покоранЋ; зато утече с'лађе^ Хавану, и буде официрђ кодћ онда чувеног' морског' разбоиника Икантса, кои е све лађе моремЂ узнемиривао, н велика богатства отимагоћи задобвшао. Но и ту е бмо нестрплћливЂ, и ту е морао свога напетана слушати. Зато онћ добави себи едну лађу, и ирбуе двадесетЂ оружани лгодЈи, буде нћ!овђ капетаиЋ, и тммђ начиномЂ текЂ дође до нћгове ужелћне дивл1. слободе и независимости. Читави десетт, година, блудјо е ВанЋ по мору, Зауставлао е све трговачке лађе, итммћ начиномЂ npncBoio е неброена богатства. Ho небвх се могло описати, колико е онћ крви пролш, колико е отимагоћи убиства учиnio, и нолиио е лгодш несрећнБша учинјо за тш десегЂ година н Љ говогђ по мору аидукованн. С б ^ тђ новаца, Hie уб|'но лгоде вмше сбог' плнчке, него зато што му е прешло у страстЂ, подобанЂ е бмо онои гмлницм, кои nenie сбог' тога што му се nie и што е жеданЂ, него само nie, што оће necbiTy страств да задоволЂи. — Али н1,му е суђено бмло да за нћгова зла д]»ла јоштћ на овомђ свћТ У буде казнћнЋ. Два е месеца са својомћ лађомЂ по атлантичномЋ Оцеану блудш; безда е што друго сретао оснмђ слабе сиротинЂске лађе, кое е онђ ни зашто друго него само упражннванн ради отимао и учш свое лгоде како се може наибрже пробушити лађа да у море потоне. И увек' е се лготјо што нема никакве богате трговачке лађе да сретне. бдно готро при свршетку Новембра, повиче нћговЂ стражарЂ сђ катарке: „Капетану муштулукЂ! ето едне лађе управо кђ нама, виде iofi се платна." За тилмн часЂ бмли су сви разбоиници на крову лађе и спремни за таи новми плћнЂ. ВанЂ узме дурбинЂ, и кадЂ е видш лађу, ммслнше да е то една од' трговачки лађш друшства источне Инд!е, заго заповеди да се црнЂ барнкЂ развје, и еданЋ топћ избацм. Онђ е ммсл10 да ће то доволћно бмти да се лађа преда, кои знакЂ познавале су све лађе и предавале се кое нису се могле поуз-

дати у свое opy^ie. Али овде небуде тако. fvp6o на таи знакЂ, подигне долазећа лађа Французскш барш .ђ, и одговори сђ еднмм' топомђ . И сћ тимђ му даде на знанћ, да има посла сђ лкимђ непрЈателћмЂ. То e 6ti.ia воена лађа, кон не само да ше хледала да утече одћ разбоиника; него ко.ч iK јоштћ тражи , и кон кадЂ ifi примћти развје ioniTi, више платна да iii стигне. Разбоиничши капеганЋ ВанЂвиди одма сву опасностЋ, зато скупи све свое лгоде и почне се савћтовати шта ће радити, и онђ буде тога мнћнја да сва ллагна на лађи разшире и да пробаго да се бћгствомЋ спасу. брбо заи<гга другог' cnacenia Hie ни 6 бјло, од ' такве лке лађе. Али одма десетЂ гласова подигн^ се лротив' тога, и лочну га корети сбогЂ нћговога стра; и думешдн ни петЂ ни деветЂ него му у очи каже : да онаи кои тако спасеше тражи Hie вреданЋ да буде командаитЂ онако храбрм лгод 'и. „Ха, угурсуза! вм ћете у воздуху играти" повиче ВанЂ пенушећи се одђ лготине : „Чекаите b & i садЂ ћу н васЂ научити." При овимђ речма шчепа онђ упалћну машалу, кон е при избаченомЂ топу лежала, и скочи у комору гди е барутЂ стано, но међу тммђ даде знакЋ свомћ оФициру кои му е веранЂ бмо. да на другои страни лађе 1амацЂ у воду спусти. Сви разбоиници мислили су да им' е последн!.и часЂ већЂ H36io, и свакогЂ тренутка очекивали су кадЂ ће заедно сђ лађомЂ у воздухЂ одлетити. Пошто су се мало повратили пош.ио депутацпо свомћ капетану, и молили су га да незапали барутЂ, и да ће му они бмти верни и послушни. „Ништа више нема између насЂ" одговори имђ ВанЂ седећи по средЂ џебане са горећимЂ фитилбомђ . „Вм треба да имате едну лекфго за лримћрЂ свима аидуцима, и ту ћете лекш"го одуа одђ мене добнти." Међу тмм' примакне се Францукска лађа ближе, већ' могли су морски разбоиници лепо видити на нђои два реда топова, кои су чекали само знакв па да нљшву лађу изрешетаго. Ha борбу противЂ такве силе Hie се вмше ни ммслило. И самЂ думешџн прнзна да Hie имао право. Оде самЂ калетану и почне га молити за опроштенћ, али онђ остане постоннћ . На едан' путЂ чуе се звижданћ од' воене лађе. То е бмо знакЂ на когђ е разбоиничкш капетанЂ чекао, да свое дћло извршн. И одма без' затезана мете онђ фитилб у барутЂ, али илакЂ тако, како ће текЂ лосле неколико минута запалити се. Потомђ изтрчи на кровЂ лађе, спусти се одма у чамацЂ гди га е ићговЂ оФицнрЂ чекао, и снажио веслали су да се измакну што далћ могу. Французи приближивали су се и спремали да наладну на разбоинике, кои су се такође спремали да имђ даду одпорЂ колико узмогу, ep' нису држали да ће нђ ! овћ капе-