Шумадинка

-2^5: 1 Батина — То е речв чиста србска, н врло благо. гласна ep' има три самогласна писмена. И особито е та речљ лсно гласна. Батина у србскои граматики женског е рода, но и она у различна времена, има различна изиt'ih . Батина, може се скланлти у свима склонешнма, и има 25. падежа међу коима е творителнБШ падежг. наинажniif, и наивише се у томћ падежу говори. Речћ батина има ударен1е т. е^рласо^удареше другчје од' оста.1Б1 речш и свагда е у наклонен1Ш повелнтелномЂ. Батина нема единственогЂ числа. (Овде се изузимаго оне батине закое кажу да имаго два нран, и оне се могу скланнти у единственомг. числу). У свима епропскимт, граматикама, батина се наивише употребллва у времену садашнћмЂ, мложественог-ij брон (из' овог' правила изузимаго се Маџари кои скланаго ту речБ равном-ћ меромЋ; и увремену садашнћмЂ, и скоропрошавшемЋ, и давнопрошавшемЂ и у будућем!!, у обште у свмма временима, и унгиовои граматики та речг> стои у наклонегиго неопредћленомЂ; а у свима граматикама мложественми брои налглав^пи е и као што смо казали редко кадЂ употреблава се у единстве номђ брого.) — Батина се унотребллва у праитичномЂ животу међу лгодма, место запнте, и точке; удивителна или вопросителна нигда незначи. Као што се времена меннго, тако се и нћно значенћ менн, у 1848 -мои години она е значила у свету тиранство; али у 1851 -вои свуда а особито у Паризу значи мудростљ. И Французи признали су нћне заслуге и нћну важностх,, и признали су да HtioBa граматика без' те речи неможе бмти. Зато сада са скрушенммђ срцемЂ гледе у ту речЂ, каго се што су е били избрисали, и од' нћ очекуго сву свого будућиостЂ. Та речЂ батина употреблнва се противу сваконш"и зала и болес" TiK, а особито за оне кои побесне одвећЂ е лековита Нћна мастЂ прекш е лекЂ одђ млогји зала. Различнм лекари различно и по различншмЂ странама мажу. КадЂ е велика опасноств онда само мажу га по стражнЂОи части тћла, па ако то ништа непомогне онда чине доктори, велико саветованћ и мажу га по леђима, агео и то не помогне, онда неима ваиде мора умрети. — Батина у рукама младогЂ господипа зове се: штапићЂ; у рукама царева зове се: скиптарЂ; у рукама свештепика зове се: жезлЂ; у рукама старца зове <"е: штака, само у рукама пандура зове се своимђ правимЂ именомЂ. (ИродуженЉ сл£дуа.)

ДОМАћЕ НОВОСТИ. Cnonb 26. Декемвјпн 1851. еод. 1оштђ одђ несрећногђ оногђ времена, кадЂ е Србско царство на косовскои битки пало, и бћдно Србство почело се коекудЂ потуцати, буде и просвета нћгова занемарена, ерЂ онда сваК1и родолгобЂ, кои е о томе пгго мшслити и радити могао, Tpamio e само да животђ свои спасе живећи притомђ CBaniS у тои надежди, да ће некадЂ 6 олђи дани морати Србскои срећи опетг. осванути, но у тимђ чемернимђ за Србство годинама, Грцш (као еданЂ веши. народђ) угнћтени такође у cnoion независимости, ускоре за свои родЂ и свого будућностЂ, и почну свуда, гди су годђ могли доспети, школе и науке уводити. Тако мало по мало готово по свммђ касабама ипаланкама ОтоманскогЂ царства, заведу школе на свомђ езмку; па тако е и кодђ насЂ овде у Скошо, и дћца наоди лишена бз г дући свош соб-

9 ки. Познато е пакЂ, да е варошЂ наша бмла сћдиште старм Србски владателн, и да и данасЂ већу частЂ жителства сачиннваго у вароши овои Срби и Бугари, изузимагоћи турке и неколико кућа Грчки. ПочемЂ се дакле и кодђ насЂ одђ неколико година, почела народнп свестЂ пробуђивати, или болћ да речемЂ, пошто е се и роду нашемЂ звћзда лепе будућности указивати почела, станемо о томе старанћ водити, како бш школу на нашемЂ езмку установили, и у томђ послуженн будемо срећомЂ, те пре две године доб!емо за учителн некогЂ 1ордана Констант1'иовића, родомЂ H3ii Велеса, човека истина младогЂ, но пуногЂ ватре и жаркои. родолгоб^н, и оваи почне дћцу нашу у СлавенскомЂ читанго и писанго прилћжно обучавати. УспћхомЂ овикђ преко спаке мере обвеселћни, давали смо дћчицу нашу у младо ово наше училиште наиохотше, благодарећи притомЂ непрестано Богу и Султану, кои е ту слободу нами благоутробно даровао, да и дћчица наша еданпутЂ на свомђ магернћмЂ езмку могу научнти Бога и CTapie свое почитовати. Но како е сздђ збогЂ ове наше школе, Гр. ша школа готово празна остала, ерЂ свакји родителЂ воли да му дете, прво на матернћмЂ езмку што научи, па после ако доспе, нека учн и на туђемЂ, то Грцм нашавши се увређени, почну противу насЂ и нашега учителн нвио роптати, и то роптанћ наипосле преобрати се у нвну распру и тако 28. пр. м. саберу се Грцш у Митропо.иго овдашнго, и призову нашн неколико обштииара и учителн 1ордана, и преДЂ самимЂ Г, МнтрополитомЂ рекну иамЂ. да до три дана морамо нашу школу затворити, иначе да ћемо зло проћи. На то наши узиротиве се пмтагоћи исте Грке, одђ кога они имаго ту властЂ заповедати имђ, да несмеду школу држати — н гако у томе изроди се и већа распра, но иаипесле помнре се, али: као мачка и мишђ. Оће ли ово помиреше дуго транти, или ће Грцш и далћ, по своиственомЂ имђ BMCOnoyMiio, немировати, незнамв, само ово свету саобштавамЂ, и оншма, кои су читалн у истор!нма, како су се негда натпи предцш са Грцмма свађали, па се томе днве држећи да е то онда будалаштипа и одђ едне и друге стране бшла, а ево изђ овогђ малогЂ видимо, да 6bi то исто н садЂ 6bi.io, само кадЂ бш нешто имали или до нечега дошли. Овш дана, добмли смо изђ Цариграда одђ радолгобивогђ Г. Александра Ексарха 1200. комада разнш кнбижица на БугарскомЂ езшку, за кое Богђ нека му да царство небесно, онт^ се за наше училиште млого стара. /\ Цариерадг. —У месецу Ноемвру, една трговачка лађа, кон е подђ баракомЂ србскимЂ и подЂ*командомЂ капетана Ил1е Русовића пловила, пошла е натоварена с' раномЂ изђ пристаништа брђанскогЂ да у Малту плови и рану носи, 29. Ноемвр. изађе из' иристанншта н нловила е по мору, мирно четири дана, но петши данЂ понви се противнши ветарЂ и узкомеша црно море тако да е лађа са cbi'io страна оштећена и повређена почела воду у себе пуштати, и већЂ е скоро водомђ преизпунћна бмла и тонути почела, кадЂ, ал' на едан' путЂ норвегска лађа понви се у средЂ пучине морске но подалеко одђ страдак»ће лађе. КапетанЂ србске лађе изнесе знаке краинћ опасности, и сви повичу за помо^ђ. Г. СеебергЂ isarieтанЂ норвегске лађе коа се звала „Норма" и кон е такође противнммЂ ветромБ и буромЂ морскомЂ доста повређена 6bi.ia, негледагоћи на опасностЂ у noioii се онђ самБ налаз10, ноита страдагоћем србскомЂ броду у помоћЂ, н после великогЂ труда успћ толико те criace срећно ка-