Шумадинка

Али младостг, за то и нехае, Игра игре никако нестае. Безпослене наоколо тете, Окомћ прате свака свое дете. Друга маика задремала. Гледећ' шта ioH ћерка ради, Да се неразлади. Игра сврши c', онда свака Кћери cBoioft трчи маика. Неда да се вода nie, Саветуе псуе 6ie. И проклинћ свогђ живота пола, Што роди ђавола. А девоика c' друге стране Своме драгомЋ вређа ране. ДругомБ свого руку нружн, На првогх. ce оногђ тужи. Другарице за руке с' узеле бдна с' другом' свое таине деле. бдна другои ту се Фали, бдна другои ту се жали. „И ш'лни виде леоди, Да се драги на ме лшти, Али само ћути. Сђ другомЂ игра, с' другомЂ збори, Цело вече другу двори. Али само ћути Нека га некв с' лготи. „Неверуите другарице лгодма, Неверуите ништа нбинимђ ћудма. Та Htioee другчЈе су душе, КадЂ су трезни и кадЂ чаше суше. Ко уздане кадЂ е тебе близу, Другу мисли у томе уздису. Преко тебе ко на страну гледа То е права за девоику беда. Ко ти каже у очи да т' воли, И за прву игру ко те моли —• То г' е само учтикоств већЂ краиин Дотерала до тога ласкана. Ил из' дугогт> времена се кочи Да ти сузе натера у очи. Да ти срце изђ грудји измами, Ila да другои са тиме се Фали."

МомакЂ опетЂ еданЂ другомЂ вели: „Гледаи браге. али се нежени Нигди срце нек' ти се неприма, ВећЂ уживаи лепоту очима. КромЂ лепоте ту ти ништа нема, Свако чуство спава или дрема. Девоике су горделвиве ПодсмешлБиве ил' стидлвиве, Одвећт, мирне илђ несташне, Или разкалашне. Али све су те до едне Свомђ срцу неверне. Кон бледи и румени Та лгобавв промени. На рукама кол носи Одвише прстенл. Тои неверуи ти никада, Она лгоба†мени.

Кол млого егленише Кикоће се и уздише, Тои неверуи, та ти с' руга КадЂ те мори туга. Али она што те с' клони, Ал' те опетЂ свуда тражи. Кол сузе често ропи, Тои ти твого лгоба†кажи. Кол стрепи када дарне РукомЂ гди у свое тћло. То е лгобавв душе стварне То е срца право дћло, Кои сђ тобомЂ кадЂ говори, У говору своме муца. о томђ срцу буд' увћреИЂ Да за гобомЂ само куца. КадЂ у друштву образи се Hh ни свагда зарумене. Када когодђ твое име НеотиЈце опомене, То су они прави знаци, А друго е безпослица. И за младоств све е друго Само чиста дангубица. Лгоби срцемЂ чуваи устне, — Док' ти среће часакЂ куцне, Али опетЂ нгенидбе с' окани, РатлукЂ CBai ;iK с' тим' се утамани. А наипосле неверуи никоме, Нити срцу веруи своме. ДанасЂ лгобишЂ и умирешЂ А сутра е већЂ презирешБ."

Ето шта се на балови ради, Залгобе се или сваде млади. А стари се чашама наките И наеду од' нбука пите. Ал' и млади дужни неостану После игре сви чаше спопадну. Кралћвићу Марку они слћде, И почесто у таванЂ погледе. niro — али, када са клавира Неша-полку КалаузЂ засвира, Онда опетЂ све се то окреће, Нико тада мировати неће, Или ческа она нова полка Што се зове свуда: „хезка холка." КадЂ музика одђ сто жица На игру засвира. Сваки момакЂ и дћвица, МладостЂ проФитира. И играгоћ' безЂ одмора Дочека се зора. Кодђ момака мода чудновата, Срце свакогЂ одђ сувогЂ е злата брбо лгобавт. права кодђ нби ћути Свак1и лети гди се злато жути. У дукате кон се обниже За нбомђ свакш гледа и уздише. ЛгобавЂ, то су мале ствари За новце се сада мари. Лгобавв то е Форма само, Кого вмше нетребамо.