Шумадинка

Ж 12

У Београду, у ПетакЂ 8. Фебруара.

1853.

ШУИДДВВКД, ЛИСТЂ 3А жшшшжшвшшшжљ » ђшжжвж ж штштшшЖс УчредникЂ и издавателн. Лгобомирљ II. НенадовиКт..

Оваи лнстђ нзлазн ВторннкомЂ н ПеткомЂ. Цена му e годншнл без *б завигка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткомЂ по цв. на по год. свупл^. Ко желн у Београду да му се носн кући а не у дућант. или у канцелар™ по' цв. иа пола год.

ТИГАРЂ БЕНГАЛСК1И. (Продужев1в.) Тигарђ . ПоредЋ све те ншове учености и славе, кодћ насЂ у бенгалскои пусгинви нико iS незна. Л. Наравна стварБ.' несме се дотле терати, ерт. вмше стотииа лгоди, кои су само неколико carifi одђ вароши удалћни, незнаго ни еднога слова о лгодима, кои ммсле да су се обезсмртили. Тигарђ. То смо ии бенгалцм у некомЂ призренно много срећши: ерЂ такови лгоди мораго смести и заплести по света. Л. Тм заклгочавашЂ врло право; ерЂ сметнл нашегЂ столћин есте слћдство сметене наше памети. Тигарђ . Каши ми молимђ те лгобезнш прјнтелго, радели сви ваши учени o едномЂ и истомђ предмету? H. Главнји предметЂ едногЂ ученогЂ човека треба да буде, распространеше истине и добра, слћдователно, у призренго томђ , треба еднаку цћлг. да имаго, премда вмше путова има, кои кђ тои цћли воде, и тако разделе се на разна заниман!а, као: на богослове, правдослове, филозо«>е, сачинителћ разни занимлвивм и увеселителн1и приповедки и т. д. но опетљ сви скупа губе по већои части HtioBy главну цћлв. И какове су незгоде у свету поправили, о томе намЂ може HCTOpifl увћренћ дати. Тигарђ . КадЂ си тм тако искренЂ према мени, то и л теби морамЂ приповедити, да сам& н у време, докђ самЋ 1оштђ у бенгалскои пустинви бмо, зацело наилепппи између мое браће бмо. Тако догоди се еданпутЂ, незнамЂ каквммЂ случаемЂ, да еданЂ одђ ваши кђ нама дође. И како смо имали доста меса одђ животина, тако смо га поштедили и пустили између насЂ, таи човекЂ, незнамЂ како, добЈе одма приврженике, ерЂ онђ насЂ е увћравао да су наше очи тако благогЂ изгледа као ro^y6ie, а наши нокти, да никако оштри нису: и ми да нисмо тигри^ него нганБцм, мало нешто већи него они у Евроии. fl сам£ одма добро nn ( i,io да таи угурсузЂ држи насЂ за будале; ио како самЂ а сђ лгодма мало познатЂ 6tio, то н нисамЂ знао како бм ту сорту лгодш именовао. Бмли бмо тако добар;Б, да ми нћгово име кажешЂ. Л. Таи деранЂ бмо е подлацЂ. Тигарђ . Шта значи то подлацЂ? Л. ПодлацЂ то е: кадЂ ко кога Фали кои ие заслужуе, или ствари одобрава, кое су невалале: или свакомЂ оно говори, што се коме допада. Тигарђ, ИмашЂ право. Така†е оиои човскђ бмо. Онђ се одма сдруж1 - о сђ ачима; предлагао имђ е, да они

надЂ нама кои смо слабш владаго, и гако имђ напуни главу суетомЂ. Онђ е казао, да наиачш тигарЂ одђ природе има право дати себи титулу: свераздируће величество; и онђ да е кралв а ие лаФЂ; и онђ е животинби тако на длаку доказао, да они већЂ никако о томђ сумннли нису, а притомЂ имао е велику партаго на CBoiofi страни, коа, да бм стварв поннтн Ј омђ учинила, све е друге, кои то нису веровали, прождирала. Такође е онђ roeopio, Да е тмгру сама природа допЈстила, не само одђ глади животинго раздирати, него да онђ има право месо животинл кадЂ му е волл и самогЂ вкуса ради ести; онђ вели : свако животно мора себи за честЂ приписати, што ће га тигарЂ прождерати. И такови ствари много е доказБЈвао. ОтудЂ е произлазила цела буна између насЂ тако, да смо мн несогласни постали и понегда се и покрвили. Л. Подло улагиванћ увекЂ е много зла у свету проузроковало, и бмло е изворЂ сваке несреће. Тигарђ . То зло мора бћгти да кодђ взсђ у иабвећемх. степену влада. Н. На жалостБ, естЂ. Тигарђ . Међу вами мора чудноватЂ животђ 6 бјти; да ми е знати какве су нрави и какви обћ1чаи ваши. Мене ће мон браћа бенгалцм изђ овогб робства одкупити; они су већБ за одкупЂ моК 12.000. медвеђи кожа подносили, па онда кадЂ опетЂ у бенгалску дођемЂ, мого 6 бј преповедати, шта сам-в међу лгодима видт и чуо. Н. Л ћу имати честЂ теби о томб едну кнвигу посветити; али само шштђ да те упмтамЂ ? какво право имате вм уватити 12.000. снроти медведа и сђ нби коже скинути, па сђ нвима само едногЂ единогЂ одђ вас /б искупити. , Тигарђ. То е оно исто право, кое е и АлександерЋ имао, по комђ е неколико хилдда Мацедоннна у воину извео, да бм само свое едно едино сомоволбство задоволгЛо. Мм жертвуемо 12.000. медведа за еднога тигра; вм пакЋ неколико стотина хилнда лгоди за едногЋ; наше право дакле мора CBeTie бмги него ваше. Н, Tbi тако доказуешЂ, да се томе ништа противословити неда."— СадЂ се пробудимЂ и будући самв другу ноћ г б опетЂ санно, да е тигарЂ за цело променћнЂ сђ 12.000. медвеђи кожа, и да у тигарскомЂ двору у Бенгалcrtofi, едно одђ првм достоинства има, то самЂ узео слободу слћдугоће му дћло иосветити. Посвета . „Ако знатно досгоинство, кое вб1 може 6tiти у БенгалскоА одправлнте, не буде ваше срце и ваше нрави променуло, то ћете се вм опоменути едногЂ старогЂ прјателн, кои васЂ е по кадЂ кадЂ у вашемЂ робству