Шумадинка

Ш 51

зашто прода. само што га мрзи уза се вући. — Ништа Hie лепше видити него едногЂ ХаиделберскогЂ штудента, кои се креће на путованћ у Шваицерску. Има лаку капу или сламнатЂ шеширЂ на глави; кратакЂ капутЂ . широне лаке панталоне безЂ упрта, (хознтрога) цигаре у пубима, вратЂ безЂ мараме. шваицерск!и дугачакЂ штапЂ у рукама, ђачши фини телећннкЂ на леђима, у коме има само неколико кошулн, мешалЂ и четку, кнЂигу за путованћ, и друге ситнице, кое све н1етеже одђ петЂ или шестЂ ока. Такови неколико стотина кренуло се овб 1 дана изђ Хаи^ делберга на све стране. Што годђ видишт> на нћму све дочи ти да е то време живота само зауживанћ овогћ света. Па ако така†младЂ човекЂ има koio стотину дука та у џепу, онда, за ова два месеца, чита†е светЂ нћ говђ . И оваква два месеца ђачкогЂ безбрижногЂ путованн, вреде две године кућевногЂ теретногЂ и брижногЂ живота. И а самт. бмо на крилима кадЂ сам& изђ Хаиделберга пошао. Све ствари мое послао самв у ГенФЂ на дну Шваицерске, гди се надамЂ за месецЂ дана текЂ стићи. А са собомБ само самг. узео оно што ми е наипотребтб ; н што е могло у мои ђачкш путничк|'и телећннктз стати. Бмло насЂ е внше одђ 00. кои смо се на еданпутЂ ст> музикомЂ и сђ певанћмЂ кренули. Међу коима насЂ 20. има, кои смо се договорили да заедно крозЂ целу Шваицерску путуемо. У Карлсруе дођемо раио, и већЂ намЂ се досадило на гвозденомЂ путу седити, за то, на првои штац!*и после Карлс руа у Мургстурму већа частЂ оставимо гвоздешли путЂ и изађемо премда смо платили бмли до Бадена. И пођемо крозЂ ова лепа места пешке. Но врућина примора насЂ те смо се потрпали у прва кола кол смо срели. И тако возили смо се добра два сата. А пошто смо дошли у брегове крозЂ кое се река МургЂ као крозЂ раи кр^вуда, оставимо кола и пођемо пешке да 6w тако болћ могли видити и уживати ону красоту природе. Прођемо РотенФелдЂ и млога друга манн селца, и дођемо у ГренсбахЂ на ручакЂ. И после подне попенћмо се на брегЂ гди су развалине едногЂ старогЂ градића званогЂ ЕберштаинЂ лежале. Ако ниси никадЂ поета бмо, и ако ниси нигда идеале природе санно, а тм иди тамо попенћи се на ЕберштаинЂ , погледаи око себе 70. малм брежчића, погледаи изподђ себе долину у isoioK селца и варошице са млогимђ различнммЂ Фабрикама виде се, осврни се око себе и свуда погледаи, и онда бм морало ти другч)'е срце куцати, морао бм сђ неке вмше точке оваи светЂ сматрати, морао 6bi свои животђ и свое очи BBime уважавати. Ту смо дуго седили и гледали. Очи наше бмле су несмте гледанн, iuto смо вмше гледали све смо вмше желили да дулћ гледамо. Што смо се Bbiiiie о томе разговарали, и еданЂ другомЂ показивали, тммђ вмше виђали смо и одкривали нове лепоте. Одатле пођемо преко брда. све крозЂ шуму и ладовину. И преко Лихтала дођем > овде у БаденЋ. Одђ Ебрштаина, па довде вмше смо се шетали него путовали, ербо ишлисмо готово крозЂ саме лепе баште, и за шетанћ иаправлћне путове. О Бадену морао бм ти исто оно писати, што и о Еберштаину, а у нечему и вмше, но нећу ти сђ тимђ бмти на досади, ербо што годђ ма колико бмло лепо и прмтно, кадЂ се млого Фали и опетЂ ништа друго него Фали постае дотужно и несносно. До ста ти е да ти само кажемЂ, да е БаденЂ оно место, у коме одђ Маа месеца па до Октомвр!н хилддама tocti'io изђ Енглезке, Француске, Pycie, уобште изђ целе Евроне до-

ђе и седи. Овде у Бадену има одђ природе врућа банн, но повећои части странм долазе овде не с 6 огђ здравлн него само да весело лето проведу. Но ни то непривлачи богате путиике толико, колико што има лвна игра на новце, то естЂ лутр!н са 36. нумера РулетЂ. Гди neisiS играгаћи упропасте се, а другји подпомогну се. То е една велика сала, предЂ кошмђ готово непресгано музика свира, и у Koiofi наиотмћнји то естЂ наибезпосле1пи и наибогатш путницм Европе тамо амо шетаго. И кои већа частЂ око едногЂ дугачкогЂ и зеленомЂ чоомђ поставлћногЂ астала седи или стои. Таи асталЂ наликћ е на билЈнрЂ. И по нћму побележене су нумере до 30. — на кое они iuto иrpaio ту лутрио по CBoiofi волби на koio оће и колико оће, мећу; а у среди сгои точакЂ среће, око кога су мале зачколБИне са назиаченимЋ нумерама, и онда таи се точакЂ окрене и едну малу куглу почне около гонити, и тако на itoioH се та куглица заустави, она нумера r i,o6ia 36. пута оиолико, колико е на нго метуто, а са онм другш нумера, БанкерЂ сгрне новце. Може се метути на вмше нумера, кое такође у соразмћрности ^o6iaro ; а такође и на друге начине. На тои игри увекЂ има по еданЂ одђ полифе, и непрестано седе четворица, одђ кумпанје кои ту игру подђ аренду држе, и грдне новце зато баденскомђ правителству плаћаго. Mbi како смо се у гостшци одђ нрашине очистили и преобукли, поитамо тамо. Мени е БаденЂ познатЂ, ерЂ ово е другш путЂ одђ овогђ лета да самЂ у нћму, и да око овогђ зеленогЂ астала обилазимЂ. Но колико сами годђ пута до оваковм забава дошао, ни путЂ тште нисамБ се измакао, а да непринесемЂ неколико Форинти — и кадЂ изгубимЂ и н се тћшимЂ тммђ што самЂ за таи губитакЂ Kynio изиуства, — и гако не само и, него свакш човекЂ, до гроба свошмђ штетомЂ купуе изкуство, безда га може толико купити и прибавити да му е доста, да се неможе ни сћ чимђ више преварити. Ова лутр1 - н у 11. сатји пре подне отвара се, а затвара у 11. сати ноћи. Хиладе дуката за по сата губе се и добЈнго, и сваки часЂ меннго свое господаре, и иду изђ руке у руку. Ко е сребролгобацЂ нека дође овде, да види како дукатЂ незначи ношта. НаивећомЋ сумомЂ играго Еиглезки и руски племићи. Често одђ манби владателл преобучени и непознати дођу и врло са страшћу играго. За ову игру нема вештине, овде само чиста срећа и случаи помаже. Овде да дође човекЂ па само да сматра лгоде и Hbiorse ћуди. Млого света има, али слабо се што говори, свати ћути и рачуна колико е добмо или изгубмо. Само онаи што окреће малми точакт, среће викне и каже кон е пумера и коа Фарба. И притоме не само да свакш човекЂ показуе свого ћудЂ, него, и свакш показуе карактерЂ свогђ народа. НемацЂ кадЂ губи, онћ се уплаши и свакоме тужи се како нема среће, кадЂ доб|'л пакЋ онђ неможе уздржати се да се несмее и да се неФали, и свакж часЂ брои обашка злато обашка сребро. ФранцузЂ кадЂ губи, онђ е г онда гро6iaH^, неучтивЋ лготђ и готовђ е да се инати, кадЂ добмн OH'b е онда галантЂ и све вмше меће. На Енглезу пакЂ неможешЂ познати никакве промене, или добмо или губмо , онђ се у лицу ништа немена. И кадЂ све едно за другимЂ губи, онћ се rio кадЂ кадЂ ладно и преко срца насмее, као чуди се што неможе да добме — и што вмше на еднои нумери губи, тммђ више све на нго еднако меће, да сђ тмме пркоси cBoioS несрећи. НемацЂ пакЂ како на еднои нумери изгуби, онђ читзвђ данЂ неће вмше на нго метути. НемацЂ гата , и кздђ мете неколнко