Шумадинка

II« У Београду, у ПетакЋ 22. Фебруара. 1852. ШГМАДВНКА, ЛИСТЂ 3 А ®@БЖЖЖВЖ#®1!1» § Ш &Ш УчредникЋ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовићљ.

Оваи листђ излази Вторникопт, н Пет К оит,. Цена му e годншии безт завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. - са завиткомт, по' цв. ва no' год. скупл^. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућант. или у канцелар1го по цв. иа пола год.

ПУТНИЧКА пИ С М А ,'/ Шафхаузену 16. Авг. 1847. еод. У момћ последнћмЂ писму, оставш си ме на извору Дунава, одкле самв дошао овде. ОставЈо самл изворЋ Дуиава, али нћгово лепо положенћ, нигда заборавити немогу. Кадљ самв пошао изђ Донауешингена, и идући овамо, кадЂ самБ се на брегг. изђ оногђ npiarnor^ корита попео; на врЂ брда кадЂ смо бмли, поседали смо сви редомђ око пута, у ладовини едне мале шумице, и гледали смо дуго оно лепо место. ПредЂ нашимЂ очима видило е се Bbiine одђ 15. села, са нбшвбшђ лспммђ кућама и високимђ торонвима, та села бмла су разштркана по свои долиии, и наоколо по бреговнма. — Како долина, тако и брегови бмли су заселни пшеницомЂ или другимЂ чиме; дугачк1и и правми путЂ засађеиљ са честимЂ дрвБша наоколо, изгледао е као каква парада со.1дат1и, све е то лепо, али свои тои лепоти, бмла е зачина, кадЂ се погледа како се узано Дунаво крозЂ долину бели, и кривудагоћи се тече на ниже, да понесе поздравЂ, свакомЂ ономђ месту поредЂ нКга, у коме самв по гди кои данЂ мога жи вота весео провео. Нигди природа Hi'e могла Дунавулепinifi изворЂ наћи него онде. — И мора да е онде средина и пупакЂ ове наше землћ. брбо, Дунаво извире и тече одма востоку, и одатле све реке течу гоме краго; — а не далеко одатле извире ИекарЂ и одма починћ тећи западу; и тако Дунаво извире изђ оногђ истогђ брега и тече у црно море, а НекарЂ тече опет^з на другу страну у Раину и у сасвимЂ проти†полоигено море. Мбјсмо на брегу седили и гледали, гледанћ и ћутанћ бмла намЂ е наилепша и каивећа забава. Полако смо далћ путовали, не сбогЂ тога што смо уморни, него што су насЂ често лепв! предћли задржавали. У разговору нисмо ни осећали да идемо, лепота предћла, и сполншна забава нису намЂ давали да свак!и часЂ у сатЂ загледамо, и да питамо колико до когђ места Јоште има. КадЂ огладнимо и кадЂ станемо, онда обично у сатЂ погледамо. •— Да та кажемЂ јоштђ едно чудо, кое ако си иоле разборитЂ нећешЂ веровати. У Риетингену гди смо дошли заиштемо да ручамо, ручакЂ буде одма готовђ, осимђ неколако пилића никаква другогЂ меса имаии нисмо. Све друго бмо е белми смокђ, и доста лепогЂ меда. Но наравна стварљ, то Hie никакво чудо. Али е чудо надЂ намЂ донесоше млеко. У едномЂ дрвеномЂ лепомк. и беломђ суду, на no^o6ie шаФолн, донесоше кисела млека, а У ДР.Угомђ истомђ таквомЂ суду, донесоше сладка млека.

Номмсли само, колики су тш судови, и какво е то млеко, кадЂ насЂ седморица нисмо могли поести само скоропупљ (каимакЂ) одозго, кои е тако дебео бмо, да бм мечка могла по нћму играти — изђ тога села, за кратко време стигнемо, на границу Шваицерске — на границу оне у Европи срећне землћ, у KoioK незнаду за самовласт^е поединм лгодји , у Koioft слобода безЂ anapxie, и поредакЂ безЂ гвоз/\ене руке влада. Украи пута, на ономђ месту, одкле починћ Шваицерска, стано е велики белми крстЂ, грбЂ шваицерскогЂ сагоза и братства. КадЂ смо првомЂ иогомђ на ту благословену землго стали, крозЂ свакогЂ прошла су радостна чуства. Кои су међу нама бмли републиканцм, они су грлвили и лгобили ову землго, оваи идеалЂ народногЂ живога, сложногђ и братскогЂ управлвнн, други, наступагоћи на ову землго, скинули су само капе, и поздравили су веселомЂ викомђ ову едину землго моаке бмти у Европи, коа нежели никакве промене. — Но нисмо дуго ишли, па насЂ е путт> опетт> извео у Баденску државу, кон се тако овде увукла; но после два сата изађемо опетЂ на областв шваицерску •—• и дођемо овде. Како смо се обрадовали, кадЂ смо нашли овде сво Хаиделберско друштво, гди око пуногЂ астала седе и чекаго насЂ. И цело вече, имали смо еданЂ другомЂ шта приповедати, као да се нисмо видили б огђ зна одђ када Ми смо нБима приповедали o извору Дунава и о лепомЂ млеку, а они како су се пеннли на ФелдбергЂ и шта су одозго видиии. О овои вароши немамЂ ти шта млого говорити, поредЂ цркве, коа е преко 800. година стара, само самв прошао; изђ Шваицерске иећу ти млого о црквама говорити, ербо оиа е цела еданЂ олтарЂ природе, у коме свака душа и свако срце путника, свон чуства излива. Куће су овде нешто другч1*е него по Баденскои, и » оштђ ijo гдикол сђ пола е молована, као што су бмле све у стара времена. ШаФхаузенЂ е главиБш улазакЂ у Шваицерску, и ова е варошБ наивмше зато знаменнта, што близу овде Раина пада. Таи у Европи наизнаменитш водопадЂ, видш самБ, или болћ да кажемЂ два пуна сата гледао самв, и нћгово шуштанћ слушао свмб . Раина пада сђ ниаге ШаФхаузена, и треба ићи баремЂ по сата — и то се место зове НаихаузенЂ, гди су саме готово воденкце. Издалека јоштђ чуе се тутнавина ове силне и брзе воде Раина е овде такође велика, и вмше овогђ водопада иде паробродЂ, на више у боденско езеро, но с 6 огђ овогђ водопада на нигке чзкђ до Базела не плове лађе. Ништа Hi'e ленше, него према овомђ водопаду, на песку сести и гледати како се ова силна рћка, преко оне камене пећине крши и сђ висине одђ 70. стопа доле пада. Она во-