Шумадинка

т 67 f@s-

сви праведни наипос.гћ наћи свои покои и свое блаженство. О, кои има само едну искру праве ишбави, таи ће заиста виднтн, да све, што е годћ земалљско, hie ништа друго, него само една суета.

М И Р 0 ђ I fl. (Речннит. за жнвотЂ.) biicti'c су путничка справа одђ две торбе кон се носи преко конн. Сва«1и на савћсти има поедне бисаге, кое и кад-Јз непутуе свуда уза се носи на иеђима, бездаЈи може видити, у едну страну меће свон добра дћла, а у другу свон зла дћла. А млоги лтди, кадљ напуне већх. обадве стране злимћ дћлима , а они онда мећд сами себи у недра; и тако са пуиимљ бисагама и недрмма CBiro зала, путуго крозЋ животћ , кад7 3 ift човекћ запита шта имаго у бисагама, они одговоре: „д< бра дћла" и гако често млоги зли лгоди, крозћ читавћ свои : кивотћ важе за добре лгоде, па ако умеду свон зла сакрнти, а оно и кадљ умру. гомиле лгодш допрате iS до гроба, и ВБ1ше гроба подигну споменикЋ изапишу намћму: „овде почиваго добра дћла." Или „овде почива правда." Ни едант> човекЋ, кои е бмо пракми човекЋ, и и;нвiо и имао посла сћ правшмв лгодма, неможе отићи на онаи светЋ. а да му небуде неколико зала у тцрби. — О бисагама свршићемо ст> едномЋ маломћ причомЋ. бданЋ ГркЋ путовао е, кадЋ е дошао на конакЋ, скине бисаге и мете негди , а онћ оде да nonie едну кафу. Непостои дуго а дотрчи му еданЋ момакЂ и каже му: „однесоше лопови бисаге." А гркЂ пипне се у •иот> к сасвимЋ ладно одговори: „Нека носе клгочђ е кодђ мене." БравЂ кодђ насЂ на неколико места значи свинБче а на некимЂ ованЂ. Кодћ наше браће словинаца у краинскои бравЂ значи братЂ ; а позвати кажу: повабити. И тако 1848. године, чигао самЂ у томћ езћшу еданЂ позивђ на све славене на оружћ sa слободу, у коме одозго сђ крупнБШЂ словима стои печатано: „поваблеше бравцамЂ" кое значи : „позивђ браћи."— Кодђ насЂМлого лгоди и жена по селима и по варошима има кои не еду одђ свакогЂ меса. Гди тога обичан има, ту нема неволћ ни глади. Тако чућешЂ на млого места гди, кадЂ се какво ело одђ меса донесе, разнитуе по гди кои, какво е месо? па ако е одђ оногђ жичотногђ, о'дђ когђ се заветовао да не еде, то овђ неће узети за живу главу, и ако га преваришЂ да еде, то онђ држи да си се orpeiuio, и млоги се после поболе. Тако млоги нееду или Kosie; или OB^ie? или свинћће месо, а ннко н1е се ioiuTb заветовао да неnie paKiro. или да нечини зло.

Р А 3 II А II Р 0 Ш Е III fi. Ова су прошенш одђ разнм животинн, Тигру бенгалскомЂ, предата, да ш на иутЂ, кои ће по Европи предузети, собомЂ понесе, и v истима наодеће се молбе, ceoioM-b важношћу подпомогне и за нђи дћиствуе. IIpouiEHie Гаврлнова. Mw cmo принуђени у свакои понизности, прехвалномЂ роду човеч1емЋ, наше жалосгпо положенћ препокорно представити. Одђ много година iouirb, по увиђенго нашеиЋ, презрени смо тако, да никако внше у станго нисмо далћ издржавати се, и честно, као што гаврановима пристои, ранити се.

Нека се цео прехвалнји родЂ човечш наши добри услуга, милостиво опомене. Мм смо на свимђ биткама, губилиштама, прекимЂ судовима, точковима и вешалама, тиме, што смо на тимђ местима, побјене или повешане лгоде брзо поели, вћрно и честно послужили: дакле чистећи воздухЋ, ми смо немале заслуге придобили. СадЋ дакле неможе намЂ друго, но тежко бмти зато, што се нама сваKifi данЋ све више наша рана прекрива, и толика ела украћуго, кон су по свимђ правама природе нама за рану опредћлена. Ми бм праведна узрока имали противу по гди когђ гробара тужити се, кои елементу землћ оно предае, што бм по краснимЋ своиствама своима праведно елементу воздуха требало да се преда. И будући да се оваковимЂ неправеднимЋ утицаемЂ средства иашегЂ издржаванн свакЈи данЂ умалнваго, то смо принуђени, ирехвалiiifi родЂ човечш за милостиву помоћв просити, и нстми наипокорнје молити, да бм намЂ —- у некимЂ местима uoвећу частЂ ране поклонјо , а притомЂ у призренЈе узео какосе ми одђ више година са измршанммЂ у апсу лоповмма, или сћ каквимЂ сиромашиимЂ и издрпанимЂ путницима задоволнвати морамо. Ми захтевамо само оно што е наше, т. е. месо, а све остало, као бароке, златне алљине и све оно што нами непринадлежи, а у очима лгоди има велику важноств и цену, радоћемо уступити, а мићемо се само сђ голимђ тћломЂ задоволБити. И тако будући да свакомЂ свое принадлежи, то ce ми надамо одђ целогЂ рода човечЈегЂ, да намЂ онђ неће убудуће рану умалнвати, отимагоћи намЂ велике лопове и гробарима ш предавагоћи; него да ће ш средствомЂ нашегЋ ЛиФеранта, џелата, милостиво воздуху излагати и предавати. И есмо наипокорнје. Све црне нтице. У Гавраништу, PiiuiEHie года човЕч!егЋ. Гавранови се, за сада по постоећемЋ и у Европи уобичаеном ђ начину, упућуго, да се сђ ждеранћмЂ малм лопова задовол ћ; што hsiobo захтеванћ, да се велики лопови вешаго, нема места. IIpouiEHie Зецова. По достовћрномЂ чувешо, наоди, се у роду човечЈемЂ множина зечЈегЂ срца и зечје брзине, коису се, и ми сами незнамо како , у дружтво човеч|'е увукли, а насЂ и лгоди, одђ више година уговорима, мислиио, да имамо совршене право, све зечЈемЂ роду принадлежеће натраг -ђ повратити. што се праведно за 3e4ie срце сматра и 3e4iro брзину придржава: ерЂ ми ни наима. нћ несумндмо, да ће прехвалти родт, човеч|'и томе противословити; што сваконко они, кои se^ie срце имаго и 3e4iio брзину притнжаваго, немогу се употребити нити какву ползу принети. PiiuiEHie лгод1и. Зецовима се обзнангое, дасу се они, кои зеч1е срце и зечјго брзину имаго, понздавна природили, и да су међу лгодима већЂ и иравомтз грађанства обдарени. ЖАЈША 6ДН0ГА МАЧКА НРОТИВУ ДРМН животинл кое ВАТАК) МИШЕВЕ Природа е вмсокомђ милости CBoioM'b мене, службомЂ ватанн мишева, обдарила, и нато, шапама и иоктима vредно снабдћла. H премда ово, држави тако полезно, заниман^е, множина мои другова упражидва; опетЋ зато. многа друга живогинн, усуђуе се v оваи нашЂ заиатЂ ме_ шати, а имено: лисица, ежЂ, творЂ. ласица гавранЂ и проч. и тако многи ватагоћи мишеве оштећаваго насЂ и нами нашу рану и нашЂ лебЂ украћуго. Нама е дакле немогућно више. ватанћчБ мишева занимат:! се и тиме