Шумадинка

ш Ш

моћн задржати и зато дочепамЂ се идруге, на којои е нека постара госпа седииа. и повучемћ е заедно ст> госпомђ доле. Mbi три лица котрласмо се са свимђ непристоино едно преко другога. Сви подигну страшну дреку, и н, поплашенљ, дречао самг, cij нвима заедно, докћ су се столице уклониле и женске се подигле- Али изђ новогћ стра, и срамоте, останемћ д на патосу лежати као укоченг.; ерљ оно младо девоиче, кое се у ономћ чудноватомг магновенго хтело на празну столицу посадити, беше мол Ружица! Стриц-t ми и у овои забуни номогне, и пачини одт> целе ствари само едну шалу; а л се станимт> кодђ фуруне, гледагоћи крадомљ на развалине паштете, коа е овои целои несрећи узрокЂ била. Поседаго за асталЂ, а стрицЂ ми начини м^сто до Ружице. „Е", помислимђ у себи, „садЂ се валп добро узети на умЂ, и ову несрећу загладити." Изђ учтивости наспе Ружица чорбу наинре мени у танг .ирЂ; но н то нисамл хтео допустити, и тако почну опетЂ комплименти; напредЂ самБ виџо, да ће безбожни комплименти опетт, какву несрећу довући. Да бм посао у кратко свршш, туримЂ одђ себе брзо и снажно поднешенми ми танвирЂ, гледагоћи iofi при томђ умилнто у очи, и гле чуда! врела чорба проспе се на нћну лепу аллину. — КадЂ н то опазимђ, тргнемЂ танЂирЂ са осталомЂ чорбомЂ иђ себи и изручимЂ другу половину чорбе на мое панталоне. И садЂ тштЂ као старомЂ младоженљи почне ми крвх> врити, кадЂ помислимђ на оваи несрећнБШ догаћаи. Ружица се дигне са астала, да се преобуче; л мет. немЂ пешкирЂ преко поливени панталона и да небм и мое шепутле подобну несрећу искусиле, узмемЂ еданЂ краи одђ асталногЂ чаршава и вежемЂ га за дугме мога капута у место пешкира. Ружица се врати и примћтимЂ да се смеши; то ме е тћшило, што нисамБ сву чорбу на нго изруч1*о ; ако одђ стида озноенЂ, почнем1> брисати марамомЂ сђ чела и лица знои. СадЂ удари цело велико дружтво у смеи, неиззузимагоћи ни мого Ружицу. ТекЂ после видимђ да самв се убрисао сђ мо 1 омђ беломЂ марамомЂ кон е сва пуиа мастила бмла, и морао сам& изгледати као шаренми арапинђ. НоплашенЂ скочимђ одђ астала и поитамЂ у куину да се оперемЂ. Али као некимЂ волшебствомЂ, полете за мномђ , танвири, чаше, стакла ножеви сланици и npoча и заузму свон иоложенн око мене и предамномЂ; ерЂ самБ краи асталногЂ чаршава тако лко за мое дугме утврдш, да самЂ у итости чаршавЂ са собомЂ повукао. Гости cj^ седили као окаменћни, и како су зинули тако су остали гледагоћи како добра ела и скупо вино на едан. путЂ сђ астала одлећу, а они се шштђ нису ни наели нн напили. Мои стрицЂ стане обћма ногама на чаршавЂ, одђ чега се мое дугме одкине. СадЂ самБ бмо као изгз'блћнЂ морао самБ красно изгледати сђ моимђ шаренимЂ арапскимЂ лицем -б; ту же више бмло станнн за мене, л нисамБ мислт више на пранћ, него иотрчимЂ гологлавЂ на вратЂ наносЂ преко басамака, доле у авлпо. У авлји забавлло се еданБ велик1и лрацЂ са домаћимЂ магарцемЂ. Оваи се хитао стражнБимЂ ногама, кадЂ се годђ нрацт, на нћга сђ оборенимЂ роговима устремлнвао, н горишимЂ, да међу нби прођемЂ, кадЂ' у исто време хити се магарацЂ стражнБимЂ ногама, мислећи нрацЂ оће да га гурне, и место лрца погоди мене несрећногЂ бегунца у ребра и кадЂ e хтео ноге доле спустити, заустави му се на велику moio беду и неволго една нога у џеггу мога капута

продере поставу, и тако п као у клопку уваћенЂ морадо стати. КадЂ ирацЂ опази, да е магарацЋ стао и да се више нехита, окуражи се, ступи напредЋ, исправи се и гурне место магарца мене. Н бм као несрећнми младоженн морао одћ овогђ нрца погинути, да ше сострадателна слушкинн сђ едномЋ батиномЂ у помоћБ дотрчала, нрца отерала и магарећу ногу изђ могђ цепа извукла. Л самБ при овои жалостнои комедш имао доста времена, да бацимЂ еданЂ погледЂ на пенцерЂ трапезаpie. Видимђ , и то ме са свимђ порази, цело велико дружтво, гди гледа мого несре^у, и изђ свога се грла смее; што ме е наивише жао и мон се лепа Ружица сђ нБима у дружтву смеала! ОслобођенЂ одђ оба она звера, поитамЂ сђ обореномђ главомЂ Moiofi кући, горнемЂ у собу, затворимЂ врата, спустимЂ Фиранге строноштамЋ се на креветЂ и почнемЂ горко плакати, прогелиншоћи мого судбину. Четири целе неделћ преживимЂ у соби са спуштенимђ Фирангама; и текЂ после тога станемЂ се геурагкити 11 У с УА им тћ с е кадЂ е бмла месечина на полћ изићи и шетати се. Напоследку пођемЂ путоватјЈ, да углађене нрави научимЂ, и изћ уста варошана изиђемЂ. Одђ to доба Hie ми никадЂ падала на паметЂ женндба, а и никадЂ нисамЂ номислјо на велика дружтва безЂ стра. Садт> самБ младоженн одђ 52године. и јоштђ немамЂ изгледа, да ћу се моћи оженити. Моа истор1н ако неможе гдикоемЋ младомЂ човеку за примерЂ, служити, а она га барЂ може опоменути.

ЗИМА У Р7СШ. Како иастане у Русш наиача зима. таки престане и свакји ветарЋ; добротнорна уредба природе, ерт> наимаH^iff ветрићЂ при тако строгои зими сече лице као ножемЂ. Одђ посла по полго престае и отврднулми земледћлацЂ. Свак!и селнкЂ преправи огрева, за 6 неделн наистрож|'е зиме пенцере и пукотине врата запуши брижлБиво и прекуе озго чого. Театри и велике цркве затворе се. само околостоеће манћ дрвене цркве отвараго се и грего се. На шнцама, гди се наинуждн!н препиташн продаго, гору велике ватре за греннћ. КадЂ е нка зима, може се видити на све четири стране дуплм пенџера ледЂ сђ читзвогђ палца дебео. КадЂ се врата на неко магновенћ отноре, Јорне сђ полн густт, бео облакЋ, кои улазећегЋ са свимђ caispie, докле се као влажна магла на пзтосђ неспусти. На сокаку иду лгодји са свимт> умотани у кожне зимнћ алБине; стари лгоди и деца несмеду нипопгго на сокакЂ изићи. КадЂ говоре излеће имђ при свакои речи густа магла изђ уста. Примћтбе вредно е, да при строгои зими сви предмети тако изгледаго, као да се недаго крозЂ прозрачно тћло гледати, и лгоди на 20. корач1и далеко чине се као да су у густои магли умотани, премда е зими и магла, као и ветарБ редка. Покраи тога и сунце има лко црвеиу бого, кое и у подне шштђ са свимђ ниско стоиИзбациванл конбскз добиваго у паданго свуда около ледЂ' и кадЂ се са свимћ смрзну, разпадаго се сђ некомЂ пуцннвомђ.* И снегЂ е тако бео, да наиболћ око ше у стаhio гледати за неколико магновенн површину нћгову сунцемЂ осветлћну, безЋ да великш 6 олђ неосети. ЛедЂ одђ Фата дебео тако е нрозрачанЂ и чистћ, да се на дну сламка видити може. Зимнћ ноћи зоогђ белоће снега тако су асне као данЋ. Одсћви снега вређаго очи нко, па зат<^ и