Шумадинка

>;vva 11 /в !f *s~/& ж 1 ■*

Као да nie 6w.io советно, да путЂ продуже, илн се натрагЋ врате, спрну у едну шумицу, uoio су у близости оназили, и намере гу остати, докђ се несмркне. бсти нису имали шта . зато е морао еданЋ одђ нби у варошв отићи и што за ело донети. Наимлађш, кои е наравно 6wo наилаиш!и и набржји, буде cb тнмт, обтерећен-ћ. Осгава у залогу нћговх. део новаца друговима, као знаиљ да ће се нзвестно вратити. Ови нису бм.ш безбрижни о нћму, ерЂ су мислили, свакоаке рђаве мисли могу му иасти у путу на памеп,.'' ,,Ако га уображена честљ или надежда на већу награду натера, да насљ изда! oiib е младЂ и лакомислеић; нћгове новце скоро 6i.i иоарчш. Онда долази грижа совнсти и богзна шта јоштђ може из1. тога слћдовати." Тако су говорили и налазили ioiirrb много основа проти†тогђ младогЋ човека. Али права нћгова кривица баш<; нћгова велика сума злата , коа се у нвиовимђ рукама налазила, и нвима се чиннше, све е болћ имати половину новаца, него трећину. Скоро су едант, другогљ разумели и решили се, да га са света уклоне. Вреие е пролазило. а om. се nie показивао ; нбиопђ се немир/. свакогЂ тренућа умложавао, и више су пута за нбимђ изгледали. Напослеку угледаш га изђ далека и врате се патрагЂ, да га на одређено место чекаш. Ту га убћо и после седнЈ, да еду, што имђ е изђ вароши донео. Али ово ело бише имђ последнћ, ерЂ е бмло отро» ваио. '•'• еДНА ЧУДНОВАТА НОВЂСТБ. Око сваке госпе, кол се увече кнти, облеће читаиа воиска Ma.ihi духова, да новвш створЂ сврше. вдапЂ прилеплше прашке руменила на бледо лице, други се лш.чмо на витицима, едни развлаче неверно покривало npciio, а еданЂ мора да се мучи у шуплвини мидера. Млоги су rioседали на посуђе, сђ коима се леиота прави. Изђ ове мнтологје дае се разлснити едапЂ редкји случаи, кои се у момђ upiicyTCTBifo садЂ скоро кодђ Темире догодјо: Нћно огледало почне говориги; чуите оваи безобразлукв: „Милостива Госпо, н самг. васЂ више година честно и поштено слуапо, и вм ме зато почествуете сђ онакимЂ поверенћмЂ, сђ коимђ се никакио парче вашегЂ украса Фалнтн ие може. llbi се чинасте самномЂ задоволг.ни epi> л ваше умиллто пр|'атно смешенћ немогу другчје толковати. Ово дуго познанство, дае мн право да будемЂ искренЂ. Одђ садЂ несмемЂ вамЂ неке погрешке затаити, онда може бмти, да су за мене каша милоств и благо. воленје изгублћна." „Свакш данЂ самг. казивао, да сте лепи и дражестни; ако сад-;, мош речв натрагЂ узмемЂ? Темиро свет^, е у пресуђинанго са мномђ согласаиЂ; чуите одћ вашегЂ старогЂ npiл гсл л у вашои соби са стерпћш'емЋ едну истину, кон се нерадо чита предЂ каквимЂ собраи1емЋ. Н самБ опасанЂ лшбимацв; невалн се дуго самномЂ обходиди. Питаите ме ређе за советЂ. Има заслуга, кое непотребуш мое одобренћ. Вм можете бмти врло прјатни, и ако и о вами овако рђапо говоримЂ. Темнра нобледи свудЋ око свогђ руменила; гурне презрително брблнво огледало са астала, кое се на комаде разб|'е. ЧуемЋ тихо смеанћ ослобођеногЂ духа, *кои е кроЗЂ отворенми прозорЋ одлетЈо. —

3 А Г 0 I I К Т h' Е. Какво е дрво наитеже? — (прослчкш штзпђ.) Шта надвишава човека? •— (каиа.) Како се зове она стварг., коа поси терете преко воде, а нимало се немиче? (hvnpia.) Зашто е узео АдамЂ прпу кашику? (за држакЂ.) КадЂ е мужЂ господарЋ у кући? — (кпдђ жена nie кодђ куће.) Зашто зажмури петао кадЋ кукурече? — (само заго, да кокоши ммсле, да онђ то зна на паметЂ.) КадЂ пливаш гуске ? —- (кадЂ немогу да довате дно.) КадЋ се зеп ,Ћ небои пушке ни лшдш? (кадЂ е иа ражнго.)

И Г Р А Р К Ч I И. У наквом!, е кошу наиболћ јкивити? — (у разкошу.) Коа вола, nie накоме поволБна? —• (невола.) Кон е иаивећа рода? •— (природа.) Кол е наигора уредба? —• (у ребра.) Кое наилуђ|'и? — (нанхуђ!и.) Кое девоике, безда се виде, ммсле да су лепе? —• (слепе.) Кон е наидужа бара? — (Колубара.) Кои е човекЂ у богатству нангорји ? (наиголхЛи.) Зашго се у Београду прави театорЂ? (за театорЋ.) Сђ каквимЋ сеницама nie нико радЂ обигавати? — (сђ апсеницама.) Коа е девоика снагда тужна? — (ружна.) Кздђ когодђ чита Шумадинку, шта каже ? (лаиге.) Коа е иаибелн речЂ ? — (кречЂ.) 6хо (одзивђ.) Шта ради Aaifi? — (зiн) Француска е у Европи слободу братство и еднакостБ створила. (— орила.) Животђ е на овомђ свету чуданЂ.' — (уданЂ.) Ко наивећма ужива свое право? — (— во.) Ш та раде поете, кад-b стихове слажу ? (— лажу.) Каква е сада слобода Француска? — (— уска.) Кака†е садЋ КошутЋ? — (— шутЂ.) Ко е наивећа пречага? — (— ага.)

Т М! Кажи ми читателш Hie л' ти све едно, ил' ти реко Bbi или Ти; обе су речи одђ сдногђ слога, са два писмена само што се една починћ са в. а друга са т. КадЋ се мало промислишЂ, чудићешЂ се са мномђ заедно, зашто да тебе еднога Ви зову, кон се речБ по чистои памети само за нђи внше употребитн дае. РадЂ бм бмо да зиамЂ, у кое време дође Ebi у моду место пр родногЂ Ти. Досадтз самг, еднако држао, да е онаи, кои е са Ви единицу првми путЋ назвао; морао Фалишне очи имати и ствари двоструко видити. Но почемЂ е Ви временомЂ и обичаемЂ еданнутЂ већЂ уведено, то лако садЂ поиати могу, зашто се скоро свакш нађе увређенЂ, кадЂ му когодђ републиканско Ти каже, исто тако као што бм се старми Римлннинђ смено, кадЂ бм му когодћ Bbi реко. У осталомЂ мени се чини, да е Ти свош силу увећало, одћ кадЋ е свое царство са Ви почело делити. Ви е изражаи ладне учтивости, а Tbi е толмачЂ напраснм или прјнтелБСки ћуд^и.