Шумадинка

JV 36.

У Веограду, уВторникг. 6. Ман.

РЖГМЖДМНИД

ЛИСТЂ 3 А

1852.

(®©€Jlf3» з ЂЖШШШТ Ш Ш€Ш®®Г1Ж Учредникг. и издавате.и. ЛдабомирЋ Н. Неиадовићт,.

Оваи листћ нзлази Вторннноит, .. Петкомт,. Цеаа му e годншн« бв« завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. - са за.«**о» no' цв. на no' год. свупл^ћ. Ко жел« у Београду д> «у се носи кући а не у дућант> или у канцеларпо по цв. на пола год.

0 С У ђ Е 51 М И.

Пугоиа(1 самБ у .1ађи Сузаии изђ Гласгова у Барбадосђ . Осими мене и едне женске господичне Б— nie 6wло више ттника. Господична Б. — беше разгоиорна и н -ћна весела нараш. млого ме е забавлнла. Капетанч, Гилксонб (заповедникљ лађе) беше ћутлг ,и†и иедружевант, човекч,, сђ изражаемт, туге на лицу, кое Hie свои* отвено мореплонцима. Ohi , се виђаше, да е млого путовао; имао е више знана н искустиа одћ cBiio капетана, кое самв н донде познавао. Господична Б — певала е лепо и свирала у гитарт,, капетанљ е свирао у Флауту, и тако између певанп. свиранн и разгокора пролазило намт, е време врло npi«Tiio. Пловили смо neh'i, осамнаиств дана, кадћ едио после подне почне ветарЂ ико дуватн. Око поноћн пробуди ме нелика ларма, кон е долазила сђ крова и гласЋ позорника, кои е цело лјодство горе позивао. fl се брже обучемЈ, и поитамг, такође горе. Ветар -б е ужаспо рикао, и све около беше тако мутно и мрачно, да су се грдни пенушећи се таласи само при севанго муна могли видитл. Капегаит, е стало близу компаса и давао е заповести крозЂ трубу. И одемЂ нћму и опазимЂ велицји немирЂ на нћговомЂ лицу. Знао сзмб , да е морнарима врло неповолбно , кадЂ ifi ii \ тници у опасно време пштанћмЂ узнемируш, н за го га оставимт,, нехотећи ништа питати. Више одђ по сата стано е све на едномЂ месту, ишао е неколико пута горе доле, издавао е Kop\iaHoniy запове сти, и погледао е чесго на море. Све е међутимЂ предсказивало приближенћ новога ветра. — КапетанЂ оде брзо кђ светилнику и погледа на сатт,. Лако трзанћ нћгови устница издавало е унутрашнБЈи иел1ирЂ, н д га чуемЂ, кчдђ e сатЂ saTBopio, гди рече: „часЂ е дакле већЂ куцнуо!", Ове речн падиу ми као каменЂ на срце — миc.iio самљ да е последнгЛи часЂ за насЂ куцнуо, и да насЂ e капетанЂ, видећи да лађа неће моћи бурго издраЈати, Богу препоручјо. Стра ме е држао као укочена на мест^ езмкт, ми се прилепи за небце. Садт, е бурн наивећ'|и степент, достигла н терала насЂ е са иеописаномЂ силомђ напредЂ. кадЂ една муна, или болћ рећи читава вонска мунћ, као пламена рћка осветли целу површину мора. Капетант, е у исто време стаао чеколико корака предамномЂ , наслонћнЂ на преграду лађе , и гледао е страшлћиво на море, докђ на еданпутЂ нлћсне се рукама и са притаднимЂ очалнимЂ гласомЂ повиче: „О Боже, ево га и последићш путђ !" Неколико тренутака стаио е и чишо се као да гледа v нешто. тто га га v.i:асли**_

нунвва: затимЂ заклони едномЂ рукомљ очи и понта орзо доле. Бадава сзмб н унравлмо мои погледЂ тамо гди e онђ нешто вид!о; ништа нисамБ мого видити, оснмђ велиKiK редЂ бели таласа, кои су своимђ заглушавагоћимЂ шумомђ CBania часЂ нратн.ш, да насБ ирогутаго. Кадт> самБ одђ стра мало дошо кт, себн, очекнвао самБ, да се иратн капетанЂ, и кадЂ самБ видш , да га никако нема, заналимЂ едант, Фенћрт, и сађемЂ за нбимђ , да 6i,i мн дао изасненћ о нћговомт, чудноватомЋ владанго. НађемЂ га на краго лађе и вндимђ , да е рукама очи ват-Bopio. КадЂ

самБ унутра ступјо, беше му лице бледо ; онђ устане и чинаше се да дркће. „За име Бож|'е, господине иапетане", повичемт, л, „шта взмћ Фали?" всте л' болестни?" „Н вамЂ благодаримЂ на участпо", одговори онђ , „здра†самБ, али овде (показивагоћи рукомЂ на срце) лежи таково чувство, о комђ ui,i неможете иматн понатјн, н bbi бм се томе смелли, надЂ бм вамт, л казао." — „Како то може 6 б1ти ", одговоримЂ п, „та ово Hie време за сменнћс ер-Б кад-Б е лађа у опасности, то намЂ обоици пропастБ преги, а у томћ н ништа смешно не внднмђ ." „Не", рекне онђ , „вм ме нисте разумели , опасностБ прети само мени. Бура е почела слабити, и наша лађа издржала бм нилтЂ BehiK ветарЂ. Hie то мои господине, што ме узнемируе. Н осећамт., да самх, осуђент, на смртЂ; мое е време протекло —- и та е мнсао, iiito ми тежко као ленгерЂ срце притискуе, и животђ ми као проклетство чини. Л видимћ , вм мислите. да самБ се дао овладати болестнимЂ уобра;кен1 ,мб. Ббкто е време, кад«, н а исто тако као и вм иисамБ оваке ствари веровао, a.i' игалостно искуство научило ме е другч1*е. После ћу вамЂ и далћ прнповедати ; али садЋ морамт, ићн горе, да лгоде моимђ присутcTuieMb охрабримЂ; такођерЂ морамЂ одт, нби сакрити, да самБ осуђенЂ, ерт, иначе небм ни едант, хтео више на лађи остати." Сђ гимi » речма остави ме , н будући да нисамБ могао спанати то с ; Н 1 б сео доле и разсуђавао самЂ о особеносгнма човечЈимБ, коме nie доста правогЂ зла уживоту, него се шштђ и са уображеннмт, зломт, мучи. После краткогЂ времена сиђе капетант, опетЂ доле; бурн се слегла. и нћгово присутствје tiie бмло више нуждио, „И садЂ" рекне онђ , „ако оћете, да ме слушате, приповедићу вамЂ мого исторно, изт, кое ћете се уверити, да нису предрасуђена морскогБ човека, што ме муче. —• У ранои младости пошлго ме на море, служ!о самБ као ученикђ у еднои лађи. кон е у Аргнлу имала свогђ госнодара. У исто вриме палазЈо се самномт, еданЋ друп'и ученикћ на лађи , кри се звао ђорђе Кутберсонт,, и онђ е бмо мои наиболБш пр!нтелБ за цело време нћговогЂ жиRhTft Натни ПП ЛПТА ЛТ.М ЛИ CV клмпп"с М 1-1 < mn